Tomislavu Marinkoviću je dodeljena nagrada “Vasko Popa”, za knjigu “Običan život”, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. Svečano uručenje nagrade biće održano 29. juna u Vršcu, na rođendan pisca čije ime nosi.

Odluku o dobitniku doneo je žiri u sastavu prof. dr Radivoje Mikić, Duško Novaković i Dušan Belča. Za nagradu, koja je dodeljena osamnaesti put, konkurisalo je devedeset pesničkih knjiga, a u uži izbor su uvrštene knjige deset autora.

Slika126 Nagrada Vasko Popa

Tomislav Marinković

Žiri je odluku doneo jednoglasno, navodeći da je ova knjiga “delo autentičnog liričara koji polazi od detalja iz svakodnevnog života i onda ih prevodi u čisto lirsku sferu u kojoj oni postaju jedna metafizička interperatacija ljudske sudbine u savremenom svetu”.

Marinković je izjavio da nagrada “čini čast i njemu i njegovoj poeziji i trajno učvršćuje njegovu odgovornost prema svakom novom stihu i narednim knjigama koje namerava da napiše”.

Objavljena dela, knjige pesama:

“Dvojnik”, 1983.

“Izvesno vreme”, 1986

“Zaslon“, 1991.

“Sumnja u ogledalo”, 1996.

“Škola trajanja”, 2003.

“Svet na koži”, 2007.

“Običan život”, 2011.

Pesme su prevođene na ruski, španski i japanski jezik.

Slika212 Nagrada Vasko Popa

Dobitnik nagrade Vasko Popa za 2012. godinu

Nagrade i priznanja:

Nagrada “Branko Miljković”, za knjigu “Škola trajanja”, 2004. godine.

Nagrada za najbolje književno ostvarenje na Sajmu knjiga u Šapcu, za knjigu “Škola trajanja”, 2004.

Nagrada “Zaplanjski Orfej”, za pesmu “Brojevi”.

Nagrada “Miroslav Antić”, “Običan život”, za 2011. godinu.

Nagrada “Vasko Popa”, “Običan život”, za 2012. godinu.

MREŽA

Na sve četiri strane dvorišta,
Zraci su zategli zaslepljujuću mrežu.

U nju je uhvaćena, uvek iznova,
Ista odlučnost trave, upornost
Šibljastih izdanaka, cvetova magnolije…

Mrtva ptica, koju pronađoh već
Napola rastrgnutu, jedina nalazi izlaz
Iz nerazmrsive pređe svetlosti.

Vrativši krilo na mesto obeleženo ranom,
Spuštam je u tek iskopanu jamicu.
I ostavljam da se oko nje, u miru, spore

Sloboda i ništavilo,
Trenuci dana i trenuci večnosti.

Tomislav Marinković (1949)
Iz knjige “Svet na koži”, Povelja, Kraljevo, 2007.

Izvor fotografije: A. Stevanović, Večernje novosti


Marina Marinković je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.

Editors choice