Ne opraštaj, ionako ćeš zaboraviti

Ne opraštaj, ionako ćeš zaboraviti

Odem ja konačno na YouTube da poslušam to čudo od pesme, kad ono skinuše je zbog kršenja autorskih prava… Šteta za mene stvarno!

Nadala sam se da ću čuti taj vanvremenski izuzetak koji je, kako kažu pomerio granice sprske muzike. Ej, u jednom danu da se muzička kompozicija proda u stotinu hiljada primeraka putem e-trgovine?! Nije mi jasno. Posebno zato što mi Srbi pirateriju volimo više nego hleba da jedemo, a na internetu pare da ostavimo smrtni strah imamo. Ja prva. Da sam krala, krala sam, sve sam pesme sa neta pokrala. Priznajem, htela sam i ovu ako mi se dopadne. Ipak, ostajem uskraćena da iskomentarišem tu čuvenu pesmu, ali bez obzira na utisak koji bih stekla, čuđenje o fenomenu ostaje.

Kažu da su Srbi inadžije, pa gledajući kroz istoriju možda i jesmo. Dok se negde u belom svetu ljudi trude da oproste, ali ne zaborave, sve mi se čini da mi više volimo da ne opraštamo, jer znamo da ćemo ionako zaboraviti. Pod parolom “Diži buku i halabuku”, svađaj se dok možeš – sutra se više nećeš sećati. Hronična amnezija? Zvuči kao jedino logično objašnjenje za fenomen koji obavija naciju zadnjih dana. Kako je moguće da te juče spaljuju na lomači, dok ti danas krunu na glavu stavljaju?! Lepo vam kažem, amnezija…

Je l’ gledao neko film “Memento“? Glavni lik je u pokušaju da spreči ubistvo svoje žene zadobio teške povrede glave koje su rezultirale anterogradnom amnezijom, zbog koje mu je čitavo telo istetovirano i služi kao podsetnik na podatke o tome ko je i šta, i kako da nađe ubice žene… fazon koža pamti kada to ne radi mozak.

“Anterogradna amnezija je oblik amnezije koju karakteriše nemogućnost prebacivanja informacija iz kratkoročnog pamćenja u dugoročno pamćenje, pa osoba koja pati od takvog oblika amnezije ne može stvoriti nova sećanja događaja nastalih od njenog nastupanja, odn. zaboravlja ih čim oni više nisu u kratkoročnom skladištu. Anterogradnu amneziju može uzrokovati npr. trovanje ili udarac u glavu od kojeg nastaje oštećenje delova mozda uključenih u proces čuvanja dugoročnih sećanja“ (izvor: hr.wikipedia.org)

Pitala sam se da li naši ljudi koji pate od ove bolesti tetoviraju svoje telo, kao ličnu kartu? Što više gledam, shvatam da je lična karta srpskog naroda prazna. Memento Srbi šetaju se bez tetovaža, a onda posle par minuta ne znaju više ni ko su, ni šta su, ni gde su. Zatim čuju tu lepu, privlačnu i opojnu melodiju koja ih mami iz mračnog dvorca. Brže bolje je kupe ne bi li ispunili nagon i emociju jeftiniju od pesme. U post-orgazmičnom stanju nastavljaju ulicom kad op! – opet čuju istu privlačnu melodiju, po ponovo prvi put… i tako više hiljada puta. Ne znam kako se leči ova vrsta amnezije, ali sam prilično sigurna kako je nastala. Trovanjem.

385887 573306749355489 1752154123 n Ne opraštaj, ionako ćeš zaboraviti

Ne opraštaj, ionako ćeš zaboraviti

U zemlji gde žive mitska Kraljica i Diva iz budućnosti, vremenski različite i neuporedive, vidimo da one jedine ne pate od anterogradne amnezije. Ne, obe vide veoma jasno. Dok jedna pokušava da otvori oči, drugoj kataraktični pogled nacije odgovara. I nekako tako već viđeno, prošlost će pobediti budućnost, a diva će se povući rečima “Ko vas jebe kad ste budale“. Kraljica uvek pobedi. Inače nemojte misliti da je u pitanju zla Kraljica. Ne, nikako. Ona je narodski izabran predmet obožavanja, mitska persona, najveći patriota koja bitiše unutar zidina predivnog dvorca. I nikada nemojte kriviti Kraljicu, krivite narod – on je bira. Ovi što su se okrenuli protiv nje to ne shvataju. Ne radi ona protiv zemlje, ona je rodoljub. Vidite vi kako ona pazi na zakon i autorska prava! Ko to još danas radi?! Na sve to je i humana. U cilju rasta privrede donirala je državi lepu svotu evra! Sram vas bilo da pljunete na nju! Imajte bar miligram savesti!

Tragovi ove amnezije su toliko prikriveni da sam počela da se pitam da li ona uopšte postoji ili je ja umišljam? Vrlo je verovatno da nisam u pravu. Jer vidite, zaboravila sam na nove biometrijske lične karte koje sadrže jedva vidljivi čip na kome su pohranjene sve informacije. Šta ako je ovo ipak samo jedan od načina da država Kraljici kaže hvala kroz kampanju “Kupujmo domaće”?


Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”