David 04 Nema više heroja

Ustanak protiv fašizma je napunio 70 godina sedmog jula tekuće godine. Nemam nameru da mirim četnike i partizane, ispravljam već onoliko “iskrivljene Drine” . Jedna prosta stvar nameće se sama po sebi, a to je da su naši dedovi bili bolji ljudi od nas. Mnogi su tokom te borbe u “Velikom ratu” poginuli da bismo mi danas mogli da imamo ovo što imamo. Mnogi frontovi su tada otvoreni i mnogi dečaci su shvatili trenutak u kome su se našli, preuzeli odgovornost, i otišli u rat. Baš kao i njihovi očevi nekoliko decenija ranije u Prvom svetskom ratu. Mnogi od njih bezimeni su heroji koji su svojim delima spasili nečiji život i nijedna ulica ne zove se po njima, ni jedan trg, nemaju čak ni spomenik osim onog Neznanom junaku. Bili su bolji ljudi od nas jer je pitanje koliko bi se nas danas skupilo pod neku zastavu. Verovatno bi se o mnogim pitanjima otvorila diskusija pre nego što bi bilo šta konkretno uradili, a verovatno se i o raznim uslovima ne bi dogovorili.

Kasniji heroji koji su menjali nešto bili su: Bitlsi, Seks Pistolsi (Sex Pistols), Martin Luter King (Martin Luther King) i ekipa iz tog vremena. Oni su na svoj način uspeli da kroz muziku i umetnost promene način razmišljanja i da ostave jak pečat na generacije koje su došle posle njih. Mi smo se malo femkali i čas smo bili pod gvozdenom zavesom, a čas nismo pa smo od te kulture uzimali šta nam je leglo, a opet, sa druge strane, nismo izbegavali ni da organizujemo sletove, vojne parade i ostale masovne manifestacije karakteristične zemljama “pod lagerom”. Poslednji iz te galerije heroja bio je frontmen grupe Seks Pistols koji je karikirajući himnu jedne generacije, Sinatrin “My Way” i britansku himnu “God Save the Queen”, otvorio prostor za pobudu još jednoj generaciji. Na tom novom “valu” , kako smo ga mi krstili, zaplivale su generacije koje su odrastale sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Do dan danas nije se pojavio neko novi koji će biti dovoljno hrabar i/ili lud da napravi nešto novo i deci koja danas stasaju, a i nama koji smo porasli uz neke druge matrice vrednosti i šablone ponašanja, ponudi nešto što će promeniti svet na bolje.

Da li mora ponovo da se desi Darvin, da ne prizivam neki veliki rat, glad, zemljotres, cunami, i da se sve ponovo pravi od nule i formiraju se neki novi klinci koji će se skromnije ponašati i odnositi prema činjenici da postoje na trećem kamenu od sunca?

Naša jadna generacija ostaće upamćena po tome što nije uspela da reši problem staklene bašte, klimatskih promena, seče šuma u Amazonu, kvalitetnog odlaganja đubreta. U udžbenicima istorije neće biti zabeležena ni po čemu bitnom i velikom. Ni jedan “heroj” današnjih klinaca ne zavređuje mastila, ili bajta, kako god se budu štampale knjige u bliskoj budućnosti, da se pomene u nekim budućim udžbenicima istorije. Ni jedan pevač, ni jedan bend, ni jedan političar ne gleda dalje od svog nosa i dalje od svog dupeta. Svaki pokušaj promene svede se na nekoliko nula novčanica sa mostovima i na tome se završi. Sitan kusur…

Deco, ništa vam u amanet ne ostavljamo, sem parole da budete bolji od nas i da se dozovete pameti jer ovako očigledno ne valja, a mi bolje ne možemo.


Vedran Ivanković je novinar, PR menadžer, producent, kuvar i još po nešto. Voli da pametuje, zato valjda ovoliko i piše. Kaže: “ Da nije neko uzeo pre mene nadimak Bedno piskaralo, zamenio bih Lajavog krelca na koga podsećam s vremena na vreme.”. Činjenice su svetinja, komentari su slobodni!

Editors choice