Možda je istina da muškarci ne primećuju sitnice kao što su nove tašne, cipele, frizure, šminka, pa čak ni dlake, ni celulit. Mada verujem da primećuju, samo im ne pridaju važnost – ni tašnama ni celulitu. Valjda ne očekujemo stvarno da muškarac pohvali naš izbor boja, ili da razume zašto su jedne iste cipele na nekoj ženi seljačke, a na nama nisu?

Jer mi to ne radimo zbog njih. Ni zbog drugih žena, mada će one primetiti suptilne promene i pročitati poruke koje te promene upućuju okolini.

Jer mi ne možemo da se obučemo ženstveno, ako nam period nije takav. Možda već mesecima nosimo patike, dukserice i farmerice, jer se jedino u tome dobro osećamo. Poruka je da nas nije briga da li smo zavodljive, da smo dovoljno lepe, kakve god da smo, da nismo spremne za flert i da nećemo tolerisati gluposti. Ali ako se u periodu patika neko zainteresuje za nas, ima ozbiljne šanse da bude ozbiljno shvaćen.

mirrors 142604k Niko kao žena: Oblačenje u skladu sa osećanjima

Mi smo u stanju da izborom garderobe izrazimo unutrašnja stanja, osećanja, pa čak i namere.

Ako samo nameravam da odem do prodavnice, pa ne pokušam čak ni da se očešljam, a kamoli presvučem dronjavu trenerku, sigurno neću sresti nikog čija će me pojava dovesti u nepriliku. Nema flertova i čudesnih susreta na putu do prodavnice. Ali ako u toj prodavnici često srećem komšiju koji mi se sviđa, potrudiću se oko svih onih detalja, koje muškarci kao ne primećuju, ali nama su važni, jer nam podržavaju nameru. I to tako da i dalje izgledam kao da sam samo skoknula do prodavnice. U trenerci i klompama. A to što sam obukla trenerku koja ne miriše na današnji ručak, oprala kosu, nanela tanku glazuru prirodne šminke i diskretno se naparfemisala, to spada u strategiju namere. I dva od tri puta stvarno sretnem komšiju. Nekad se samo uljudno osmehnemo, nekad zastanemo ispred nekog proizvoda pa proćaskamo, nekad se sretnemo na vratima – on upravo izlazi, a ja pomislim znala sam da gubim vreme tražeći onaj sjaj za usne.

I šta ja imam od toga? Pa ništa, ali moja namera još uvek nije otišla dalje od ideje da često srećem komšiju u prodavnici. Kad budem nameravala da me najzad startuje, sigurno neću biti u trenerci.

Možda ću mu zvoniti na vrata i tražiti da potpiše neku peticiju kućnog saveta, ili da mi popuni anketu ili tako neku glupost, pa ću se prijatno iznenaditi kad mi otvori vrata – jer nisam znala da tu živi. Tojest, nisam tačno znala dosad. A pošto sam smislila akciju da pročešljam komšiluk, sad znam. A za akciju ću obući nešto sportski, ali seksi. Farmerke koje mi najbolje stoje i majicu u kojoj mi grudi najbolje izgledaju. Ništa mnogo upadljivo i drastično različito od trenerke – pripitomljavanje je još uvek u toku. Sigurno ne mogu da mu iskočim u štiklama i crvenoj tesnoj haljini i da ga načisto isprepadam. Osim toga, možda mi vrata otvori neka žena.

A ako nameravam da đuskam cele noći, da pijem i flertujem sa svima, obući ću svoju omiljenu kurvinjsku kombinaciju i provešću se najbolje na svetu. Ako me komšija i vidi u tom izdanju, neće me prepoznati.

Aleksina Đorđević

Editors choice