Odmerenost, umerenost, mera i namera.

Ima namera veze sa svim ovim merama opreza. Jer svako odmeravanje je zapravo opreznost.

Umerenost u hrani i piću je oprez koji je neophodno preduzeti zarad zdravlja. Odmerenost u reakcijama je oprez koji čuva mesto u društvu, ugled i uticaj.

Namera opreznosti je da, balansirajući pravim merama, sprovede naš čamac kroz životne brzake bez mnogo rizika, bez prevrtanja i potapanja.

Čak i najveći avanturisti ne nameravaju da izgube glavu u svojim avanturama nego da, koristeći se svojim sposobnostima preživljavanja, opstanu u nepredvidivim uslovima avanture.

Ima ljudi kojima je kašičica jedina prava mera i koje njihov životni oprez ostavlja u trajnoj oskudici.

Oni daju na kašičicu i primaju isto tako. Ako ih zaspete kutlačama onoga što imate i želite da im date, reagovaće na kašičicu. Primiće samo delimično i sa rezervom to što im pružate. Ne treba im toliko, smanjite doživljaj. Oni ne žele da angažuju sve svoje kapacitete, jer ih verovatno nemaju. Možda oni vole svim srcem, ali srce im je veličine i tvrdoće lešnika. Pa ako im ponudite sočnost i slast svog srca veličine i kakvoće zrele lubenice od koje ide voda na usta, a semenke pršte na sve strane, njihovom lešniku to neće ništa značiti. Osim prekomerne količine lepljive tečnosti i dosadnih semenki koje hoće da posade slast i sočnost, tamo gde niče samo suvo i tvrdo, odmereno i kontrolisano.

Jer ima i takvih ljudi, kojima je jedina prava mera mnogo, izobilno, raskošno.

nastol.com .ua 397 Prava mera

Za različite ljude, prava mera je sasvim različita količina nečega. Ljubavi, poštenja, ambicije, davanja, primanja

Oni jedu u velikim zalogajima, spremaju gozbe i služe ih besplatno. Smeju se zarazno i neobuzdano, zaljubljuju se tako što upadnu celi u osećanja, kao Obeliks u kazanče s čarobnim napitkom, a kad se nagutaju preterane količine razočaranja, tuguju i očajavaju neumereno, oplakuju ljubav kao da su izgubili najrođenijeg, posle čega se regenerišu, kao da su im sva ta preterivanja ulila još života, još snage, još inspiracije, još namere da pojedu sve bez ostatka i počaste sve oko sebe.

Kad se sretnu neumereni namernik i cepidlački konzument na kašičicu, nesreća je obostrana.

Davalac će davati dok ne udavi odmerenog, a udaviće ga brzo. Odmereni će biti zatečen, zainteresovan, zabavljen, izazvan i užasno frustriran. Pokušaće da parira, pa će vaditi svoju kašičicu i zaranjati je u gozbu češće nego što bi hteo i nego što mu prija, prejedaće se i neće mu biti dobro. Pokušavaće da izbegne neumerenog, koji će posle prvog zaleta osetiti odbačenost, ali stalno će neumereno nastojati da dobije veću dozu, da natera odmerenog da upotrebi veću kašiku, da se usudi da zamisli kako bi bilo kad bi koristio činiju.

I on će zamisliti i pokušaće, ali neće moći. Kapaciteti mu ne dozvoljavaju. Priroda ga sputava. I onda će zavideti zbog raskoši koju vidi, prepoznaje, koja ga obasipa, a koju ne može da uzvrati, niti u njoj može da se opusti i uživa sa zahvalnošću.

Ljubav će se prelivati iz činije u kašičicu i obratno i sva će se prosuti svuda okolo u jalovom nastojanju da ujedini namere dve različite mere.

Nekome je malo sasvim dovoljno. Nekome je mnogo sasvim normalno. Neko teži da poveća mere, ali mu namera opreza ne dozvoljava.

Prava mera je baš onoliko koliko nam treba, koliko god to malo ili mnogo bilo.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice