Skitajući sa Dunjom: Ljubavni jadi (1. deo)

Skitajući sa Dunjom: Ljubavni jadi (1. deo)

Prethodne tekstove iz serijala “Skitajući sa Dunjom” možete pročitati ovde.

Telefonski poziv Dunjine mame probudio me je baš u trenutku kada je trebalo da isprebijam neko ljigavo čudovište i spasem život bogate princeze po čijem se kraljevstvu već izvesno vreme šuškalo da je ludo zaljubljena u mene. Kada sam se malo pribrao, zgrabio sam telefon sa poda i javio se jutarnjim meketavim glasom. Prethodnog dana dogovorili smo se da danas budem slobodan jer Dunja ima neke isplanirane aktivnosti, ali koliko sam u polusnu mogao da shvatim iz razgovora sa njenom mamom, izgleda da je došlo do iznenadne promene plana. Ustao sam iz kreveta i otišao pod hladan tuš, usput se pitajući hoće li me čudovište i princeza čekati do sledeće noći?

Kada sam posle manje od sata došao, Dunja i njena mama već su bile napolju. Dunja se mrzovoljno klatila na ljuljašci, gledajući dole u svoja stopala. Njena mama krenula mi je u susret i objasnila mi kako je Dunja jutros trebalo da ide na bazen sa svojom najboljom drugaricom Tanjom i njenom mamom, ali da se pred sam polazak odjednom predomislila i nije htela da ide, kao i da je celog jutra loše volje.

Kada smo ostali sami, prišao sam i čučnuo pored ljuljaške, posmatrajući je i pokušavajući da joj uhvatim pogled, ali je ona samo zurila u zemlju, ne podižući glavu.

- Šta ćemo danas da radimo?- upitao sam je golicajući je po nozi tankom travkom.

- Ništa! – brecnula se i uzela mi travku, čvrsto je stisnuvši u svojoj pesnici.

- Ne možemo da ne radimo ništa. To je previše dosadno.- Pridigao sam se na noge. – Hoćeš da te zaljuljam?

- Neću!- odgovorila je ne podižući glavu.

- Šta nije u redu? Zašto nisi htela da ideš na bazen sa drugaricom?

- Šta te briga! Pusti me i nemoj da mi dosađuješ!

- E pa briga me je! – rekao sam i stao naspram nje. – Da si otišla ja bih još uvek lepo spavao kod kuće. Reci mi šta je bilo? Da se nisi posvađala sa drugaricom?

- Nismo se posvađale!- odgovorila je udarivši dlanovima o kolena i podigavši glavu ka meni.

- Ali zbog nečega si ljuta? Zašto?

- Pa kad je pošao i Miloš, a on nije ni trebao da ide, nego se njegova mama dogovorila sa Tanjinom mamom!- Dunjin jezik se iznenada razvezao. – A Tanja stalno njega zadirkuje, i onda on zadirkuje nju, i onda se oni uvek zajedno nešto igraju i izvode, a ja ih gledam i budem kao budala!

Oho! Znači to je! Mala voćka je ljubomorna!

- I šta je problem. Igraj se i ti sa njima!

- Pa ja uvek kad sam sa Milošem i pričamo o nečemu dođe Tanja i počne da začikava Miloša, i onda on počne isto da začikava nju i da je juri, a mene ostave!

Hm, pomislih da ta mala Tanja zna šta radi! Dunji je očito bila potrebna obuka iz zavođenja dečaka.

Osnovni nivo, za početak! Ali tu joj ja nisam mogao pomoći.

- Nije to razlog da budeš tužna! Ako ti se taj dečak Miloš sviđa, moraš da se više muvaš oko njega. Juri ga! Budi i ti kao Tanja!

-E nisam ja takva! Ja hoću da bude lepo a ne sve tako nešto bezveze! – uzviknula je ustavši sa ljuljaške i zaputila se ka grupici dece nedaleko od nas.

Krenuo sam za njom. Zaista jeste bila u pravu. Današnji muško-ženski odnosi baš su nekako bezveze!


Milan Jokić je lovac na zvezde padalice, deteline sa četiri lista, zlatne ribice i sva druga bića i predmete koji ispunjavaju želje. Kada bude pronašao nešto iz ovog čarobnog arsenala poželeće da postane pripadnik Noćne straže Ankh Morporka. Do tada, uz olovku i papir stvara malo dobre magije kojom život u ovom sivom svetu čini podnošljivijim.