Suzni film je tanak tečni sloj koji prekriva rožnjaču oka. Najvećim delom se sastoji iz suza koje luče suzne žlezde oka. Pored suza, sastoji se i iz lipidnog sloja koji čine masti koje se luče iz lojnih žlezda kapaka. Lipidni sloj prekriva središnji suzni sloj i sprečava isparavanje suza. To omogućava očuvanje odgovarajuće vlažnosti rožnjače.

Dobar suzni film je važan zato što vlaženjem rožnjače sprečava oštećenje površnih epitelnih ćelija rožnjače. Suzni film sadrži i antitela i enzime koji sprečavaju nastanak infekcija rožnjače, kao i faktore rasta koji podstiču regeneraciju epitelnih ćelija.

Još jedna izuzetno bitna uloga suznog filma se ogleda u činjenici da prekrivanjem rožnjače on regularizuje njenu površinu i omogućava pravilno prelamanje svetlosnih talasa koji padaju na rožnjaču, omogućujući dobar kvalitet vida.

Imajući u vidu sve uloge suznog filma, nije ni čudo zašto osobe sa lošim suznim filmom imaju veliki broj subjektivnih smetnji i loš kvalitet vida. Te smetnje uključuju osećaj peckanja, grebanja, osećaj stranog tela u oku, crvenilo oka, teško jutarnje otvaranje kapaka i loš kvalitet vida koji se popravlja ukapavanjem veštačkih suza.

Najčešći uzroci suvog oka uključuju dugogodišnje nošenje kontaktnih sočiva, svakodnevni višesatni rad za računarom, boravak u suvim i zadimljenim prostorijama. Češće je kod starijih osoba od 50 godina, naročito kod žena u menopauzi.

Suvo oko može biti i posledica mnogih očnih bolesti (najčešće hronične upale rubova kapaka), zatim nekih neuroloških i pre svega sistemskih autoimunih bolesti (reumatoloških bolesti). Takođe može da bude posledica korišćenja nekih lekova (određenih antidepresiva, antipsihotika, antihistaminika, beta blokatora).

suvo oko b Suvo oko i prevencija

Idealno bi bilo korišćenje veštačkih suza bez konzervansa

Prolazno suvo oko se javlja i posle laserskog skidanja dioptrije i nešto je izraženije posle LASIK metode nego posle PRK metode laserskog skidanja dioptrije.

Kako bi se sprečio nastanak suvog oka moguće je preduzeti par profilaktičkih mera. Kod višegodišnjih nosilaca kontaktnih sočiva je bitno da nošenje sočiva kombinuju sa nošenjem naočara, kako bi maksimalno poštedeli rožnjaču. Treba izbegavati suve i zadimljene prostorije. U toku zime, zbog grejanja, vazduh je naročito suv i ovo treba imati u vidu. Moguće je, kako bi se povećala vlažnost, staviti vlažan peškir preko radijatora – kako bi voda iz njega polako isparavala.

Za dobar suzni film i njegovu pravilnu distribuciju preko rožnjače veoma je bitno učestalo treptanje. Fiziološki, idealna učestalost treptanja je jedan treptaj svake tri sekunde. Pri radu na računaru i u drugim situacijama kad nam je koncentracija povišena, učestalost treptanja se smanjuje što dovodi do suvog oka. Zato se savetuje češće treptanje pri radu na računaru i povremeno pravljenje pauza u trajanju od nekoliko minuta.

Smatra se da unos omega-3 nezasićenih masnih kiselina povoljno deluje na suzni film i njegov kvalitet. One imaju povoljan efekat i kod pacijenata sa hroničnim blefaritisom (upala rubova kapaka).

Pored ovih opštih mera, može se primeniti supstituciona terapija u vidu ukapavanja veštačkih suza. One se ukapavaju više puta u toku dana, sprečavaju ili ublažavaju simptome suvog oka i popravljaju kvalitet vida. Idealno bi bilo korišćenje veštačkih suza bez konzervansa ili onih sa konzervansima koji se neutrališu odmah po ukapavanju suza u oko. Pored kapi, mogu se koristiti i gelovi (Corneregel, Vidisic gel) koji se mogu stavljati pre spavanja i ujutru po buđenju. Ukoliko je moguće, u osnovi terapije suvog oka treba da bude lečenje uzroka koji je do njega i doveo.

Izvor: Očna kuća “Profesional Dr Suvajac”

Editors choice