Sumnja je onaj osećaj da nešto nije u redu, koji često zanemarimo, da ne kvarimo. Sumnja je kad ne verujemo partneru. Sumnja je kad stalno preispitujemo sve u sebi i oko sebe, jer ništa ne prihvatamo zdravo za gotovo. Koliko je primitivna u obliku prostog nedostatka poverenja, toliko je napredna u obliku preispitivanja stavova.
Neki ljudi su sumnjičavi. Nemaju poverenja ni u koga i sve svoje odnose kvare sumnjom. I uvek zaborave kako su prošli put neosnovano sumnjali i kako su njihovi sumnjičavi postupci povredili nekog bliskog, jer uvek imaju na umu kako su u nekim slučajevima bili u pravu, iako ti slučajevi nikako nisu povezani sa osobom koju povređuju svojom sumnjom. Kao da ne razlikuju osobe. Njima su sumnjivi svi odreda. Primitivno lice sumnje obeležava sumnjičavca kao sumnjivu osobu. On polazi od sebe i svakoga procenjuje prema onome čemu je sam sklon i za šta je sam sposoban i ideja da je neko drugi možda drugačiji, otvoren, neposredan, ne igra igre, ne laže i ne sprovodi strategije, njemu je naprosto sumnjiva.
