Usred(u) čitanja: Isaac Asimov

Usred(u) čitanja: Isaac Asimov

Kad se kaže Isak Asimov (rođen kao Исаак Юдович Озимов), uglavnom pomislite na naučnu fantastiku, teškog tipa, sa hiljadama stranica i masivnim tomovima. Istina, Asimov jeste bio skriboman. Napisao je ili uredio preko pet stotina knjiga, ispisao gotovo stotinu hiljada pisama. Zajedno sa Arturom Klarkom (Arthur C. Clarke) i Robertom Hajnlajnom (Robert A. Heinlein), smatra se jednim od tri velika imena naučne fantastike. Osim obimnih serijala, “Zadužbina” (Foundation Series), “Carstvo” (Galactic Empire series), te serijala “Robot” (Robot series), pisao je i detektivske priče i epsku fantastiku i knjige popularne nauke, zbornike o astronomiji, matematici, bibliji, književnosti, hemiji, ali i zbirke viceva, knjige o šaljivoj poeziji i još koječemu. Naravno, zbog ogromne popularnosti samo njegovo ime prodavalo je knjige, pa na kraju nije bilo ni važno šta je objavio i da li je on to pisao, dokle god mu je ime bilo na koricama. Stoga je na posetnicu stavio sledeće: “Isak Asimov – prirodno bogatstvo”.

“Bogovi lično” (The Gods Themselves)

Asimova su kritikovali što u njegovoj fantastici nema vanzemaljaca, počesto nema ni žena, a seksa baš nimalo. U ovom romanu pojavljuje se, stidljivo, pomalo od svega. No, knjiga je nastala kao deo misaonog opita o tome kakav bi univerzum trebalo da bude da bi sadržao stabilan izotop plutonijuma (Pu-186). Asimov se grozničavo bacio na pisanje i nastala je knjiga “Bogovi lično” iz tri povezane priče, u kojoj se govori o razmeni materija između dva paralelna svemira. S jedne strane su ljudi, a sa druge veoma neobična bića. Međutim, kroz roman se provlači i pitanje odgovornosti, jer ono što isprva deluje kao savršen plan za neograničenu količinu energije, preti da uništi oba svemira.

knjige Usred(u) čitanja: Isaac Asimov

Isak Asimov neumorno je pisao tomove i tomove

“Ja, robot” (I, Robot)

Posredi je zbirka priča o robotima. Premda nisu povezane radnjom, priče spajaju pojedini likovi kao i teme o ljudskosti, o robotima, o moralu, o odnosu prema svetu koji nas okružuje. Priče se uglavnom vrte oko “uvrnutih” robota, koje robopsiholog, Suzan Kalvin (Susan Calvin), uz pomoć drugih junaka pokušava da vrati u redovno stanje. Priče odlikuje neobičan spoj žanrova, neobični likovi i kontrast toplog i hladnog između robota i ljudi pri čemu počesto roboti bivaju ljudskiji od ljudi i obrnuto. Ova zbirka nadanhula je TV serije, filmove, računarske igre.

“Zadužbina” (Foundation series)

Serijal obuhvata sedam knjiga, ali u izvesnom smislu kroz priču se provlače i ostali Asimovljevi serijali “Carstvo” i “Roboti”. U središtu priče je matematičar koji otkriva mogućnost da predvidi tok istorije. Njegov proračun veoma je neprecizan za male grupe, ali za galaktičko carstvo veoma tačno može da predvidi kretnje budućnosti. Stoga pokušava da osnuje Zadužbinu, tajno društvo koje će čuvati znanje, kako bi sprečio deset hiljada godina mračnog doba i ubrzao dolazak Drugog Carstva. Vrli cilj vredan hvale naći će se mnogo puta u opasnosti, kako zbog dekadencije nosilaca plana, tako i zbog neočekivane pojave nepredviđenih elemenata. Ipak, niko ne može da zaustavi tok istorije…

Prethodne tekstove iz serijala “Usred(u) čitanja” možete pronaći ovde.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.