Usred(u) čitanja: Toni Morrison

Usred(u) čitanja: Toni Morrison

Prethodne tekstove iz serijala “Usred(u) čitanja” možete pronaći ovde.

Toni Morison (Toni Morrison), rođena kao Kloi Ardelija Voford (Chloe Ardelia Wofford) jedna je od najboljih živih američkih pisaca i jedna od retkih koja je dobila Nobelovu nagradu (1993. godine). Američka umetnička književnost prilično je zakržljala (gotovo obrnuto srazmerno rastu i jačanju industrije zabave čiji je industrija knjige samo jedan deo), pa se autori snažnog i autentičnog izraza mogu naći gotovo jedino među manjinama, skrajnutima, ugroženima, onima koji imaju potrebu da nešto kažu, da se pobune.

toni Usred(u) čitanja: Toni Morrison

Njeni romani će vas uzdrmati

Takva je i proza Toni Morison. Veoma angažovana, gotovo aktivistička, ali ne i ideološka. Ona se bavi životom crnačkih zajednica, ali to ne iscrpljuje njene teme. Odrastanje, polna (ne)jednakost, pitanje šta je lepota u društvenom smislu, žrtva i žrtvovanje, pitanje vođe i prevlasti, ali i teme kao što su iskupljenje, muzika. Toni pripoveda vešto, ali izokola, priča bez uvijanja, šokantno i otvoreno, zbog čega joj knjige često zabranjuju u školama i bibliotekama. Mene je privukla jednom vrstom nežne prekosti s kojom se ophodi prema čitaocima, kao i neponovljivošću. Njene knjige teško je prepričati, a svaka je različita, pa mi je bilo veoma teško da uprem prstom u to šta bi tačno bio njen preovlađujući stil.

“Solomonova pesma” (Song of Solomon)

Knjiga prati život Mekona “Mlekadžije” Deda III (Macon “Milkman” Dead III) koji je vezan za majku (sisao je veoma dugo), za razliku od, kasnije najboljeg prijatelja, Gitare koji je odrastao bez roditelja. Prati se odrastanje u porodici bivših robova, a likovi su mučeni, potlačeni i uvek obeleženi imenom. Kroz nadimke, imena nadenuta prekim običajima ili greškom, obeležavaju junake, baš kao i pesme koje ih prate. Ovo je knjiga zbog koje je prevashodno dobila Nobelovu nagradu 1993. godine.

“Džez” (Jazz)

Istorijski roman koji tvori labavu trilogiju sa knjigama “Voljena” (Beloved) i “Raj” (Paradise). Kroz muziku, koja čini i naslov romana, kroz duh džeza i impovizacije, plete se priča od nepouzdanih pripovesti koju pričaju nepouzdani pripovedači. Isti događaji dobijaju različite aspekte, a među naratorima se nalaze ne samo živi likovi, već i predmeti, pa i apstraktni koncepti. Živi junaci veoma su živopisni i raznorodni. Premda je Pulicerovu nagradu dobila za roman “Voljena”, ova knjiga, “Džez”, jedna je od najboljih u opusu Toni Morison.

“The Bluest Eye”

Prva knjiga Toni Morison. Stoga što je prva možda je i najsnažnija. Pripoveda se veoma otvoreno o rasizmu, incestu, zlostavljanju dece, ali pre svega o odrastanju. O prihvatanju sebe i svoje lepote. Jer postoje oni koji ne mogu da nađu lepotu u sebi i osećaju se ružno. Njima se obraća Toni Morison ovim romanom istovremeno kritikujući estetska merila društva, ali ne samo društvene etabliranosti, već svake društvene grupe. Glavna junakinja Pekola (Pecola) tamnija je od ostale crnačke dece i sanja o tome da ima plave oči, jer smatra da bi onda sve njene muke prestale…


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.