Feministička poezija i aktivizam, na nedavno završenom petom po redu BeFemu, festivalu feminističke kulture i akcije, povod su za razgovor sa spisateljicom i aktivistkinjom Dragoslavom Barzut:

Šta je BeFem? Zamisao, ciljevi, aktivnosti…

Peti festival feminističke kulture i akcije, BeFem, održan je nedavno u Beogradu u Kulturnom centru Grad. Cilj BeFema jeste promocija ideja i politika feminizma. BeFem, kako je u intervjuu za mingl.rs rekla jedna od njegovih osnivačica Jelena Višnjić, “potvrda je kontinuiteta feminističkog delovanja na ovim prostorima, ali on istovremeno otvara nova polja akcije kroz dijalog i inicijative feministkinja sa različitom istorijom. On je rezultat saradnje feministkinja iz Srbije i Švedske. Kristina Vasholm koja živi i radi kao novinarka u Srbiji, a poreklom je Šveđanka, takođe je osnivačica BeFema. Zanimljiv je ovakav vid prenošenja znanja, kao i to što se na malom mjestu dešavaju susreti različitih žena i, naravno, mladih muškaraca – uopšte nismo isključive prema njima. Drugo, tu su uključene i žene iz regiona, tako da suštinski imamo lokalni, regionalni i internacionalni nivo i mislim da je to jedan od naših ključnih aduta. Osim toga, BeFem se već godinama održava u Kulturnom centru Grad, koji je takođe važno mjesto na mapi političkih borbi. To je zanimljiv prostor na samoj obali rijeke, na dva sprata, a naši programi idu intenzivno i paralelno, tako da i to daje neki šarm.”

Kolika je snaga poezije?

Živimo u vremenu u kojem je retro baviti se poezijom, u vremenu u kojem se vrlo uzani krug ljudi zanima poezijom. Ali, istovremeno, akterke i akteri smo nove poetske scene koja od pesnikinje zahteva da izađe iz intimnog, izađe iz sobe, ormara, ispod stola, izađe iz svoje kule osmatračnice. Biti poetski aktivna, to je današnji poetski zahtev koji uključuje angažovanost, u skladu sa feminističkom krilaticom: lično je političko. Takođe, vidna je promena izraza, poezija postaje zvonkija, telesnija, gipkija, takođe teatristična, muzikalna. Pesnikinja uzima mikrofon u svoje ruke i počinje da izvodi, nastupa pesmu verujući u reakciju i inerakciju.

BeFem 2013. Wannabe intervju: Dragoslava Barzut

Slem, moderna poezija na 5. BeFemu

Možeš li da zamisliš svet bez muškaraca?

Bez muške kontrole moći i dominacije, bez muškog principa, muškosti, nečeg što bismo ovde prepoznale kao mačo balkanski sindrom kojim su zaražene reči otac i brat, (ali i reči ćerka, majka, žena) apsolutno mogu da zamislim bilo šta, pa i svet. Muškost je kulturni obrazac ponašanja koju preuzimaju “muškarci” ako su pravi “muškarci”. To nema veze sa polom, nego društvenim tretiranjem pola. Kao da još uvek ne možemo da razdvojimo biološku od psihološke i kulturne polnosti. Mislim da te obrasce treba menjati, ja sam za neku novu muškost i neku novu ženstvenost.

Koji je najveći izazov (zadatak) za žene u 21. veku?

Da ne zaborave feminističko nasleđe odnosno ustanove feminističko pamćenje.

Koje su tri najveće ženske odgovornosti?

Solidarnost, solidarnost i solidarnost. Ono čega nema i što nam najviše nedostaje, svest o drugoj. Feminizam se zasniva na politici neagresivne komunikacije, solidarnosti i nehijerarhijskog poretka, ne možemo govoriti o novoj ženstvenosti ukoliko ovi principi nisu ispoštovani. Slobodne možemo biti samo onoliko koliko smo odgovorne, prvenstveno feminističkom nasleđu.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice