Wannabe intervju: Relja Popović

Oni koji su zakasnili da se upoznaju sa Reljom kroz muziku, svakako su se susreli sa ovim talentom na velikom platnu – mladi glumac se našao u ulozi Vuka u filmu “Parada”. No, ovo nije bila njegova jedina uloga. Ekipa Wannabe Magazine-a saznaje kako su nastali Elitni odredi, kako je gluma uticala na njega i koji su to njegovi stavovi i planovi za budućnost.

WANNABE MAGAZINE: Srpskoj publici si postao poznat prvenstveno kao muzičar. Kako je došlo do formiranja grupe Elitni odredi?

RELJA POPOVIĆ: Vlada Matović i ja smo od prvog osnovne najbolji drugovi, kroz sve faze odrastanja smo prolazili zajedno, imali smo zajednička interesovanja, a spontano se muzika izdvojila kao najveća strast. Negde u šestom osnovne smo počeli da slušamo rep, a krajem osnovne smo počeli da snimamo pesme. Prvo smo snimali kod mene u sobi na tuđe instrumentale, kasnije u lošim studijskim uslovima i, vremenom, kako su i naše ambicije rasle, to sve je dobijalo ozbiljniji oblik. I nazivanje grupe se dogodilo nekako spontano, bez mnogo razmišljanja, a ono što je najvažnije jeste da naše prijateljstvo traje već 15 godina, iako imamo tek 22 i to je verovatno jedan od glavnih razloga našeg uspeha.

Pesmom “Moja jedina” iz 2006. godine postajete poznati ne samo u Srbiji, već i u regionu. Kako je to uticalo na vaš dalji muzički razvoj?

Svaki izvođač, ili grupa, dobije određenu dozu samopouzdanja kada neka pesma dođe do većeg broja slušalaca. Opet spontano, desilo se da baš ta pesma koju smo napisali po okončanju svojih prvih pravih ljubavi nađe put do publike. Interesantna stvar u vezi sa tom pesmom jeste da se ona širila preko mobilnih telefona, jer u to vreme, pored nekoliko afirmisanih izvođača, nisu postojali YouTube bendovi. Internet tek posle nekog vremena doživljava ekspanziju, a ono što me i danas posebno raduje jeste činjenica da smo mi prva grupa u Srbiji koja je postala popularna bez izdanja i bez medijske podrške, koja je došla tek mnogo kasnije.

U svojim pesmama dobro portretišete društvo u kome živimo. Da li samo u njemu pronalaziš inspiraciju sa pisanje tekstova?

Nismo ta vrsta politički angažovanog benda koji kroz svoje pesme konstantno ukazuje na probleme u društvu. Neke od naših starijih pesama jasno pokazuju naš stav o društvu, ali je kod nas preovladala želja da ljudi uživaju u našoj muzici, bez prevelikog osvrtanja na stanje u zemlji. Mislim da su pozitivne emocije, vera i ljubav ono što je zajedničko za sve ljude, kakav god da je njihov socijalni status, jer problemi su nešto što je činjenica, a naša muzika postoji da ljude bar na neko vreme odvoji od problema.

Prva slika2 Wannabe intervju: Relja Popović

Relja je pre "Parade" glumio u još dva filma. Za ulogu u filmu "Obični ljudi" dobio je nagradu za Najbolju mušku ulogu na festivalu u Kotbusu

Nešto pre osnivanja grupe Elitni odredi tumačio si glavnu ulogu u filmu “Dremano oko”. Uporedo si razvijao i svoje muzičke i glumačke talente. Kako su te ova dva medija definisala kao osobu?

Kažu da sam oduvek želeo da budem glumac, a objasnio sam kako je nastala želja za bavljenjem muzikom. Osećam veliku vezu između ove dve profesije, i to je ono što mislim da najbolje radim. To je jezik kojim ja govorim, način na koji se najlakše izražavam. Od našeg poslednjeg spota za pesmu “Beograd”, koju smo uradili sa DJ Šonetom i Anabelom uveli smo glumu u svoje spotove, što je opet jedna novina na našoj estradi jer, prosto, niko pre nas to nije radio. Tako ćemo se ubuće truditi da svaki spot bude jedan kratki film i da, osim dobrom pesmom, i kvalitetnim videom približimo publici svoje karaktere.

Nedavno je publika mogla da te vidi na velikom platnu u ulozi Vuka, homofobičnog skinsa u filmu “Parada”. Šta za tebe lik Vuka predstavlja?

Već sam negde govorio da nisam pristupao toj ulozi na način kako ona deluje spolja, već šta taj lik nosi u sebi. Tako me nije zanimalo da li je Vuk skins, navijač, ili nešto treće, već ono što je meni bilo mnogo značajnije, u kakvoj sredini Vuk odrasta, iz kakve porodice dolazi, i kako ti problemi utiču na njega. Najlakše je osuđivati nečije ponašanje, ali mislim da je daleko važnije i komplikovanije razumeti ga.

Druga slika1 Wannabe intervju: Relja Popović

Spotom za pesmu "Beograd" uvodi glumu u spotove Elitnih Odreda, što je predstavljalo novinu na našoj estradi

Znamo kakav je Vukov stav, ali kakav je tvoj stav prema netoleranciji koja je ukorenjena u svesti našeg društva?

Mislim da je “Parada” bar donekle uspela da uradi ono što je dužnost nekih drugih institucija ove zemlje, a to je da, pre svega mladima, približi jedan problem o kome svi imaju stav, a većina ćuti. Mislim da je važno za početak bar da pokušamo da razumemo da razlike postoje, i da time što će se te razlike gurati u ćošak i možda biti manje primetne, one neće postati nešto drugo, nego će i dalje biti razlike, samo manje glasne. Ne mislim da je to rešenje, jer za mene nema aposlutno ničega stresnog u tome da prihvatim da postoje drugačija opredeljenja, vere, interesovanja, itd.

Ostvario si se kao glumac i muzičar, a na putu si da postaneš i novinar. Ove tri oblasti ti svakako pružaju priliku da utičeš na društvo. Kada bi mogao, šta bi promenio u njemu? 

Mislim da sam tek sebi postavio temelje da bih se u nekoj budućnosti ostvario i kao muzičar i kao glumac. Moji ciljevi su mnogo veći od onoga što sam do sada postigao, što nikako ne znači da nisam zadovoljan, ali imam tek 22 godine i još mnogo vremena da napredujem… A kada bih mogao da menjam društvo, nisam siguran šta bih promenio u njemu, samo znam da bi bilo dobro kada bi neko uspeo ljudima da vrati nadu i osmeh, što je za početak sasvim dovoljno…


Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’

Nevena Ilić – pravnik i autor bloga The Yellow Brick Road. Pesnik u pokušaju, ljubitelj vintage stvarčica, kiše, Londona i filmova iz zlatnog doba Holivuda koji su zaslužni za njen neizlečivi idealizam. Zlatno pravilo: “Keep the circus going inside you, keep it going, don’t take anything too seriously, it’ll all work out in the end”.