Živim svoje, sada i ovde

Živim svoje, sada i ovde

Telom smo ovde, stojimo na zemlji, čak nas žuljaju i cipele. Mislima smo negde u davno prošlom juče ili nekom imaginarnom sutra. Živimo sadašnjost glavom punom mislima o prošlosti u kojima ponovo proživljavamo bolne trenutke, analizramo greške ili vodimo već ispričane razgovore. Ili sanjarimo o budućnosti koja je sasvim neizvesna, razmišljamo šta se može desiti sa onim što radimo, sa vezom u kojoj smo. I sve nas to vodi do gubitka sadašnjeg trenutka koji je bio neko naše odsanjano sutra, a koje nismo ispunili, i postaće neko naše prošlo juče kojeg se nećemo sećati. Nađimo način da promenimo tu naviku i jednostavno živimo život.

Životarenje u prošlosti ili budućnosti može napraviti problem, načiniti nas drugačijim osobama nego što jesmo. Napisala sam “životarenje”, jer to i nije život u pravom smislu te reči. Ova naša navika može od nas stvoriti osobu koja nije sposobna da u trenutku govorenja, delanja i realnog razmišljanja donese pravu odluku, jer je sputana nekim prošlim vremenom ili razmišljanjima o budućim posledicama. Preispitivanje prošlosti i preterano planiranje budućnosti oduzeće mnogo energije koju možemo iskoristiti da sada i ovde uradimo mnogo dobrih stvari. I dok mi lutamo nazad ili napred od mesta gde smo, ono što se zaista dešava drugi vide i čuju, drugi se smeju, a mi propuštamo priliku da sa njima uživamo. A ni sami nismo svesni da upavo tako stvaramo prošlost i pišemo budućnost. Trgnimo se iz onog jednog mesta na kom smo ostali zakopani. Ponavljam – živimo život.

unnamed85 Živim svoje, sada i ovde

Uspomene su sastavni deo života i treba da nas hrabre, a ne sputavaju

Kako bismo pomogli sebi u ovoj borbi sa svojom lošom navikom predlažem da preduzmemo sledeća tri koraka.

1) Rešimo čvrsto, odlučimo se da želimo da prestanemo da sebi krademo dragocene trenutke sadašnjosti i bacamo ih u čeljust prošlosti ili budućnosti. Odlučnost je prvi korak ka svakom uspehu.

2) Definišimo sadašnjost. Recimo sebi: “Sada sam ovde. Ne u nekom prošlom trenutku, jer sam ga već proživela i odbolovala. Ne u nekoj budućnosti, jer ne znam ni da li će se desiti. Ja sam ovde i sada i živim ono što jesam i što mogu.”

3) Prekinimo napad. Svaki put kada nas salete udari stare dobre navike životarenja van koordinatnog sistema u kojem smo i zaustavimo je. Parališimo je i borimo se protiv nje. Jači smo. Pobeđujemo sigurno!

unnamed86 Živim svoje, sada i ovde

Ne treba dozvoliti da voz pobegne dok mi jurimo za onim na koji nekada nismo uspeli da stignemo

Želimo da živimo! Nema ničeg lošeg u povremenom podsećanju na trenutke koje smo nekada proživeli, to su dragocene uspomene. Ali, njima i jeste mesto u prošlosti jer su – prošle. Nema ničeg lošeg ni u tome da planiramo neku budućnost i težimo njoj, to su planovi koji nam daju snagu da se tudimo i napredujemo. Ali, ne pišimo scenario strahom i zebnjom i ne uništavajmo draž koju donosi sutra. Svako juče bilo je danas, a svako sutra postaće danas. A reč danas je brojnija u ovom slučaju, zato – živimo danas!


Natalija Krstić