Prethodne tekstove iz serijala “Filmonedeljak” možete pročitati ovde.
“Lolita” (Lolita; 1962)
Ko smo mi da osuđujemo bilo kakvu, obostranu ljubav
Mnogi smatraju da je režiser Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) jedini koji je mogao uspešno da ekranizuje priču Vladimira Nabokova (Vladimir Nabokov) “Lolita”. Da biste uspešno preneli bilo koje književno delo na filmsko platno, morate biti vrhunski majstor. Da biste preneli “Lolitu”, morate biti genije. Glumica Su Lajon (Sue Lyon) izvanredno je iznela lik četrnaestogodišnje nimfete, dok je Džejms Mejson (James Mason) uložio svu svoju umetničku genijalnost ne bi li dočarao više nego zahtevan lik sredovečnog profesora koga je opčinila Lolita. Bez dodatnih objašnjenja koja literarna forma dozvoljava, a filmska uskraćuje, približavanje ovako kompleksne veze, emocija, patosa ljubavi gotovo je nemoguće. Film “Lolita” iz ’62. godine dokazao je suprotno.
“Dečaci ne plaču” (Boys Don’t Cry; 1999)
Film "Dečaci ne plaču" je teška drama zasnovana na istinitim događajima
Film u režiji Kimberli Pirs (Kimberly Peirce) zasnovan je na istinitim događajima. Brendon Tina (Brandon Teena) je nov, interesantni lik koji se pojavio u zavučenom gradiću negde u Nebraski. Druži se sa popularnima, pije, uživa, devojke lude za njim, jer nikada nisu upoznale osećajnijeg muškarca od njega. Uspeo je čak i da opčini najpoželjniju devojku Lanu. Ipak, postoji jedna mala začkoljica koja će pretvoriti Brendonov i Lanin život u pakao, najblaže rečeno. Brendon Tina je zapravo Tina Brendon, a u zadrtim krajevima Nebraske sve što na bilo koji način odstupa od konvencionalnosti, biva kažnjeno. Ovu zahtevnu ulogu briljantno je iznela Hilari Svonk (Hilary Swank), dok je uloga Tinine ljubavnice pripala Kloi Sevinji (Chloë Sevigny).
“Planina Broukbek” (Brokeback Mountain; 2005)
Da li društvo zaista ima pravo da određuje vreme i mesto za ljubav?
Dva sirova kauboja. Jedna planina. Godina 1963. u Vajomingu. Ova teška drama prati priču dvojice mladića koji postaju nešto daleko više od prijatelja. Međutim, u okruženju u kome vladaju stereotipi i osude, oni bivaju osuđeni na život potiskivanja emocija, prigušivanja strasti i učestalog bežanja od osude, kako okoline, tako i porodice. Kako se razvijala njihova priča i šta je bio konačni ishod možete otkriti samo ako pogledate ovaj izvanredni film u kome su glavne ulogde pripale Hitu Ledžeru (Heath Ledger) i Džejku Džilenhalu (Jake Gyllenhaal).
“Crna knjiga” (Zwartboek ili Black Book; 2006)
Ljubav koja se rodila između smrtnih neprijatelja
Mlada pevačica Rejčel Štajn (Rachel Stein) priključuje se pokretu otpora u okupiranoj Holandiji, nakon što su nacisti, u jednom od masakara Jevreja, ubili sve članove njene porodice. Njen zadatak bio je da se infiltrira u odeljenje Gestapoa. Ova priča ispunjena je strahovima, najdubljim emocijama i užasima koje je Drugi svetski rat proizveo. Ono što ovaj flm razlikuje od mnogih drugih, jeste zabranjena ljubav koja se rodila između Jevrejke Rejčel i nacističkog SS oficira Ludviga Muncea (Ludwig Müntze). Ovaj zaplet bi trebalo da bude dovoljan da probudi vašu želju da odgledate film u kome glavne uloge tumače Karis van Huten (Carice van Houten) i Sebastijan Koh (Seabstian Koch).
“Čitač” (The Reader; 2008)
Iako ljubav ne bi trebalo da poznaje godine, upravo one postaju povod za osudu
Kada se mnogo stariji muškarac zaljubi u mladu devojku, svet reaguje na ovaj ili onaj način. Kada se starija žena zaljubi u dosta mlađeg dečka, svet je spreman da baca drvlje i kamenje, a pogani jezici jedva dočekaju da uzviknu da je tako nešto prevazilaženje granica skandala. Radnja “Čitača” je smeštena u posleratnu Nemačku. Tinejdžer Mihael Berg (Michael Berg) se zaljubljuje u duplo stariju Hanu, koja mu je jednom prilikom pomogla u nevolji. Ubrzo njih dvoje ulaze u vrlo strastvenu, ali tajnu ljubavnu aferu. Jednog dana, Hana misteriozno nestaje, samo da bi se nakon osam godina ponovo vratila u njegov život, ali ovaj put u posve drugačijoj ulozi. Ovo izvanredno filmsko ostvarenje, u kome Kejt Vinslet (Kate Winslet), Ralf Fajns (Ralph Fiennes) i mladi Dejvid Kros (David Kross) naprosto briljiraju, film je ne samo o zabranjenoj ljubavi, već i o sujeti, istini, bolu i pokajanju.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’
