Mark Twain je jednom rekao da „ne postoji tako nešto kao originalna ideja“. To je koncept koji se mnogo puta pokazao više nego istinitim, naročito u oblasti pripovedanja. Kada su filmovi u pitanju, originalnost ideja je još diskutabilnija. Neka od naših najomiljenijih otkrića su prosto prepričane i adaptirane priča iz klasične književnosti, koja nas možda uopšte nije zanimala. Postoje mnogi filmovi inspirisani klasicima, ili čak zasnovani na klasičnim dramama, u koje nikada ne biste „posumnjali“.

Sad, koncept inspirisanosti i zasnovanosti na literaturi je u više slučajeva malo nategnut. A kad uzmete u obzir da je sve već rečeno i doživljeno i da ljudi samo na nove načine „recikliraju“ proživljene drame i scenarija, zašto i autori knjiga i filmova ne bi radili to isto.

Gde je Shakespeare pronalazio inspiraciju za svoje drame? U apsurdnom i sumanutom svetu oko sebe. I, šta je novo, kada je apsurdnost i sumanutost sveta u pitanju? Na ovom spisku se nalazi više naslova za koje ne očekujete da bi mogli biti povezani sa najvećim engleskim dramskim piscem, ali nekako ipak jesu.

Filmovi inspirisani klasicima

Pretty Woman

Postoji uverenje da je „Zgodna žena“ zasnovana na drami „Pygmalion“, Georga Bernarda Shawa. Njegova drama je, pak, inspirisana grčkim mitom o Pygmalionu, koji se zaljubio u jednu od svojih skulptura, koja je zatim oživela. Možda morate da napregnete vijuge, da biste Richarda Gerea videli kao savremenu inkarnaciju Pygmaliona, ali ako stvari posmatrate simbolički – ima smisla. Drama Bernarda Shawa je bila osnova za brodvejski mjuzikl „My Fair Lady“.

Film „Pretty Woman“ prvobitno je zamišljen kao mračna drama o prostituciji u Los Anđelesu krajem 1980-ih i uopšte nije imao bajkovit kraj. Tadašnji predsednik Diznijevog studija, Jeffrey Katzenberg, insistirao je da se film prepiše kao moderna bajka sa kvalitetima ljubavne priče, umesto da bude mračna drama kakva je prvobitno bila.

10 Things I Hate About You

Film je objavljen 1999. godine. To je tinejdžerska romantična komedija koja daje moderan zaokret Shakespearove predstave “The Taming of the Shrew” (prevedena kao „Ukroćena goropad“), koju je režirao Gil Junger. Film je smešten u srednjoj školi, a glavne uloge igraju dve sestre Stratford, Bianca i Kat. Ovaj klasični tinejdžerski film mnogi ljudi i danas vole zbog pametnog scenarija, nezaboravnih glumačkih izvedbi i svežeg pristupa temama ljubavi i pobune.

Filmovi inspirisani klasicima – Clueless

Američka komedija iz 1995. godine, labavo je zasnovana na romanu Jane Austen „Emma“ iz 1815. godine. Radnja filma se ovija na Beverli Hilsu i fokusira se na lepu, popularnu i bogatu srednjoškolku koja se sprijateljuje sa novom, neujpadljivom učenicom. Ona odlučuje da je uzme u zaštitu i izvede preobražaj, a uspeh ovog poduhvata prevazilazi njena očekivanja, na neprijatan način.

Film je na bioskopskim blagajnama zaradio 88 miliona dolara širom sveta. Dobio je pozitivne ocene kritičara i smatra se jednim od najboljih tinejdžerskih filmova svih vremena. Nakon filma usledila je spin-of televizijski sitkom, kao i serija knjiga.

Filmovi inspirisani klasicima – O (Othello)

„O“ je američki dramski film iz 2001. godine, koji nije samo inspirisan klasicima, već je moderna adaptacija „Othella“ Williama Shakespeara. Film sadrži mnogo različitih muzičkih stilova, od repa do opere. Snimljen je u Čarlstonu, Južna Karolina, u proleće 1999. godine. Prvobitno je trebalo da bude objavljen 17. oktobra 1999. godine, ali je premijera odložena nakon masakra u srednjoj školi Columbine. „O“ je konačno objavljen 31. avgusta 2001. godine i u američkim bioskopima zaradio 16 miliona dolara.

She’s The Man

Filmovi inspirisani klasicima su široka kategorija, koja uključuje i ovaj, inspirisan Shakespereovom dramom „Twelfth Night“ („Bogojavljenska noć“). Film prati tinejdžerku koja se prerušava u svog brata blizanca kako bi pohađala njegov novi internat i pridružila se muškom fudbalskom timu. Zabavan tinejdžerski film, uz koji možete da se opustite.

Bridget Jones’s Diary

Ok, bilo bi suviše nategnuto tvrditi da su čuveni dnevnici Bridget Jones zasnovani na romanu „Pride & Prejudice“. Iz prostog razloga što su zasnovani na istoimenom romanu Fieldingove iz 1996. godine, koji je sam po sebi bio labava adaptacija romana „Gordost i predrasude“ Jane Austen. Ali to nas ne sprečava da (svaki put) uživamo u svim nastavcima i neodoljivm šarmu Renee Zellweger.

Filmovi inspirisani klasicima – Cruel Intentions

Roman Pierre Choderlosa de Lacloa „Opasne veze“ (Les Liaisons Dangereuses) osuđen je kao ogavan i besraman, kada je prvi put objavljen u Parizu 1782. godine. Očigledno, ovo delo je bilo par vekova ispred svog vremena i osim što se čitalo narednih dvesta godina, bilo je osnova za tri filma. Prva i najpoznatija verzija je „Dangerous Liaisons“ iz 1988. godine, u kojoj glume John Malkovich i Glenn Close. Sledeće godine je objavljena jednako dobra verzija Miloša Formana, koja je nosila naziv „Valmont“, po glavnom liku. 2022. objavljena je modernizovana adaptacija, čija se radnja odvija u savremenom svetu.

Postoji, dakle, i četvrta verzija, koju donosi film „Cruel Intentions“ koji u svim glavnim momentima prati zaplet romana. Devojka iz visokog društva povezana sa ozloglašenim tipom, sa kojim sklapa opkladu, čija je „žrtva“ moralna i plemenita devojka. Ukoliko uspe da je zavede, Valmont dobija ono što želi, ako ne uspe, ona dobija vintage Jaguar.

Slede drske ludorije i sporedna radnja koja uključuje laž, osvetu i seks. Sa svojim “preglumljivanjem” i besmisleno “tragičnom” kulminacijom, ovo je vrsta filma koju mnogi odbacuju kao ismevanje i knjige i originalnog filma „Opasne veze“. Međutim, ako se ne fokusirate na korene koje je bestidno uništio, ovaj film je veoma uzbudljiv i zabavan.

Filmovi inspirisani klasicima – Anyone But You

Ono što je naizgled očigledna kopija Shakespeareovog komada “Much Ado About Nothing” („Mnogo buke ni oko čega“) rezultira filmom koji diže mnogo buke ni oko čega, generalno.

U filmu glume dve atraktivne zvzde – Sydney Sweeney (zvezda filma „Euphoria“) i Glen Powell („Top Gun: Maverick“). Radnja se vrti oko australijskog venčanja Sydnine sestre i Powellovog prijatelja, što ih ponovo spaja mesecima nakon ne baš slatkog susreta. Ali radosni događaj stalno prekidaju nerešene frustracije para, zbog čega sledi odluka da se pretvaraju da su romantično zaljubljeni kako bi skinuli sa vrata porodicu i prijatelje. Neuredan zaplet, ispunjen svakim klišeom romantične komedije koji možete zamisliti.

Opšti utisak je da se film fokusira na hemiju glavnih glumaca, izostavljajući činjenicu da je zasnovan na Šekspirovoj predstavi. Uticaj legendarnog dramskog pisca čini se kao misterija koja se pojavljuje jedinu u vidu citata napisanih u pesku, ili na muralu, tokom prelaza između scena.

AI: Artificial intelligence

Godine 1883, Carlo Collodi napisao je dečiju knjigu „Pinocchio“. Smeštena u Toskani, u Italiji, knjiga priča o marionetskoj lutki koju je izrezbario od drveta proizvođač igračaka Geppetto. Lutka oživljava, ali ostaje drvena i Pinokio mora da nauči kako da se ponaša kao pravi dečak, da bi to zaista i postao. On uči vrednosti iskrenosti, napornog rada i važnosti obrazovanja. Takođe postaje žrtva mnogih poroka i prepreka u životu kao što su bežanje, kockanje, krađa i lenjost.

Priča koju nudi veoma sumoran pogled na radničku Italiju, a knjiga nije namerno napisana za decu. Međutim, dodatno poglavlje na kraju, sa vilom koja ispunjava Pinokiju želju da bude pravi dečak, nagrađujući ga za lojalnost, pretvara priču u dečiju bajku.

U Americi, Steven Spielberg je 2001. godine napisao i režirao naučnofantastični film „AI: Veštačka inteligencija“ Film govori o androidu koji želi da bude dečak, ponavljajući temu Pinokija u futurističkom obrtu.

Baš kao i Pinokio, David je veštački dečak koji treba da nauči kako svet funkcioniše da bi postao funkcionalan član tog društva. David i Pinokio moraju biti u stanju da prepoznaju vrednosti društava u kojima se nalaze i da donose dobre odluke za sebe. Oba dečaka postaju žrtve poverenja pogrešnim ljudima, zloupotrebe i učenja na teži način kakav može biti život bez roditelja i autoriteta. David i Pinokio takođe dele slične avanture kao što je utapanje u okeanu i spasavanje, odvođenje na ostrvo zabave (Pinokio ide u Zemlju igre, a David na Coney Island u Njujorku). Ali dok je Pinokijev srećan kraj konačnog saznanja kako je biti pravi dečak, Davidov najsrećniji trenutak nije pretvaranje u dečaka, već dublje saznanje kako je biti potpuno i bezuslovno voljen od strane majke. Kroz celu priču David je u potrazi za Plavom vilom, verujući da je ona prava osoba koja može da ostvari njegovu želju da bude pravi ljudski dečak. David nikada ne pronalazi Plavu Vilu jer je ona postojala samo u bajci o Pinokiju. Međutim, on pronalazi način da ispuni svoju želju – ne postaje čovek, ali spoznaje ljubav majke, makar na kratko. Dirljiv i potresan film, koji visoko ceni i publika i kritika.

Pročitajte i ovo: Filmske verzije romana koje morate pročitati – čak i ako ste već gledali film

Brankica Milošević