Da li ste se ikada pitali gde nastaju sve te kopije poznatih slika koje viđate po zidovima hotela, restorana i kafića? Sigurno je da jedan Leonardo, Mikelanđelo, Vermer ili Pikaso nisu imali vremena da naslikaju nekoliko svojih originala u više hiljada primeraka za svaki novootvoreni hotel u Americi. Ali, ta njihova mana je brzo uklonjena.
U Dafenu, predgrađu kineskog grada Šenzen, vrlo blizu Hong Konga, oko 5,000 umetnika čini najveće selo slikara – preslikavača na svetu. Sve je počelo devedesetih godina XX veka kada je grupa od oko dvadeset slikara, na čelu sa slikarom i biznismenom Huan Đijangom izabrala ovo mesto za svoj posao. Umetnicima je bilo potrebno mirno mesto za rad – dobijali su porudžbine od nekoliko hiljada slika. Porudžbine su uglavnom pravili bogati Evropljani, a danas ove slike kupuje ceo svet. Đijang je na početku svoje karijere mogao da uradi kopiju slike za nekoliko dana, a danas mu je za sliku potreban jedan sat. Ako se uzme u obzir da je naslikao preko 100, 000 slika, bez sumnje ga možemo staviti na vrh liste najplodnijih slikara na svetu.
Sve je podređeno kupcu – seoce je pretvoreno u jednu veliku galeriju. Šetajući kaldrmisanim uličicama, razgledajući otvorene izloge pune okačenih slika, uglavnom ulja na platnu, možete kao u tržnom centru, izabrati ono što vam se najviše dopada. A sigurno je da ćete naći ono što želite u jednoj od 800 radionica ove velike “fabrike”. Godišnje se naslika i proda oko pet miliona slika, što je oko 70% ukupne prodaje slika na svetu.
Tako velika i uspešna industrija privukla je brojne obožavaoce, ali i brojne tužbe. Iz tog razloga dogovoreno je da umetnici ne preslikavaju dela živih umetnika, kao ni umetnika koji su preminuli pre manje od sedamdeset godina.
Skulptura ruke sa kičicom na ulasku u predgrađe simboliše glavnu delatnost
Na samom ulazu u selo videćete veliku bronzanu skulpturu – predstava ruke sa kičicom, simbola grada i njegove delatnosti, a znajte da su u selu samo najveštiji umetnici izabrani kao najbolji među učenicima kineskih likovnih škola. Svako od njih dnevno naslika bar tridesetak slika, a svaku proda za oko $35. Naravno, svako delo možete kupiti (ili naručiti) u formatu koji vam odgovara, a ako ono što vam je potrebno nemaju, ispunjavaju i te porudžbine! Još jedna zanimljivost ovakvog slikarstva je i način podele posla. Naime, umetnici povremeno postave desetak i više platna na štafelaje, a onda svako koristeći njemu namenjenu boju, slika svoj deo slike.
Da bi dobili na brzini, umetnici često rade više slika odjednom
S godinama umetnici stiču veštinu brze izrade umetničkih dela, naročito onih koje publika najviše kupuje
Ovo “selo reprodukcija” postaje sve veća atrakcija. Uređuju ga prema standardima koje Evropa i Sjedinjene Američke Države zahtevaju. Veliki broj ljudi živi i radi od svog zanata. Pa ipak, nemoguće je ne pomisliti zašto je kopija ono što želimo da kupimo. Da li je umetnost ono svoje najbolje ponudila pre 70 i više godina i ne postoji nova renesansa? Ne osporavajući umeće kineskih umetnika zapitamo se da li je jeftina kopija na zidu ono što će nam ulepšati dan svaki put kada je ugledamo, ili je i dalje potrebna ona misterija muzeja da je učini zanimljivijom i vrednijom?
Kako izabrati svog omiljenog umetnika? Nađite delo koje naviše liči na original
Iva Šapić je budući istoričar umetnosti. Nesuđeni Šerlok Holms II. Budući umetnik, krojač, kuvar, organizator venčanja i vlasnik cvećare i kafića – knjižare. Ili pisac. Ili turistički vodič. Ili profesionalni čitač knjiga. Ili sve to, ako poživi koji vek duže.
