De balans između svog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta
Oni znaju da ih njihov unutrašnji život i unutrašnja realnost mogu odvući u nezdrave dubine – bili su tamo i naučili kako da prepoznaju zamke lične realnosti i zato stalno održavaju balans između onoga što osećaju, naslućuju, zaključuju i onoga što se oko njih dešava (i kako to drugi vide i doživljavaju). U stanju su da ostanu realni i da uhvate sebe u trenucima kada sami postaju nerealni – orijentišu se prema realnosti i istinitosti i ne gube se u “tripovima” čak i kad su veoma zabrinuti i uplašeni.
Uvek ih interesuje uzrok
Niko se ne ponaša loše zato što se oseća super – njih zanima uzrok i oni istražuju, razmišljaju, povezuju i nastoje da razumeju, kako sebe, tako i druge. Jer kad razumeju zbog čega se osećaju tako kako se osećaju, onda će moći bolje da upravljaju svojim ponašanjem i da rešavaju probleme tamo gde su nastali.
Konfrontiraju se samo kada je to neophodno
Emotivno inteligentne osobe biraju svoje bitke i ne upuštaju se u konflikte bez razloga. Među njima nema onih koji vole da se svađaju, koji jedva čekaju priliku da izbesne i izviču se (i u najmanjem povodu prepoznaju takve prilike). A kad se sa nekim upuste u raspravu, nastoje da ostanu realni, razumni, korektni i osetljivi – da ne prekorače granice i ne kažu i ne učine nešto što će drugu osobu degradirati i povrediti.
Umeju da odbiju
Umetnost odbijanja je nešto što spada u velike lekcije emotivne inteligencije. Osetljiva osoba će umeti da odbije predlog ili zahtev koji joj ne odgovara, na način koji nikog ne vređa, bez preteranog izvinjavanja, jednostavno, neposredno i uljudno, tako da se niko ne oseća loše.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/cole_hermm
Brankica Milošević
