Kintsugi je tehnika obnavljanja polomljene keramike koja je nastala još pre pet vekova u Japanu. Ovo nije samo metoda koja će vam pomoći da više ne bacate polomljene tanjire, vaze i druge keramičke predmete, već i svojevrsna filozofija života.
U Japanu životna mudrost protiče kroz sve segmente života, pa tako i u očuvanju starih predmeta. Vrlo je izvesno da vam se nekad dogodilo da polomite stari i vredni predmet za koji ste bili sentimentalno vezani. A nakon što ste ga polomili, sa žalošću ste ga bacili. I tu se priča tog predmeta završila, a vi ste i dalje pomalo tužni kad se setite tog lepog komada keramike.
Japanska umetnost kintsugi govori da stvari uopšte ne moraju funkcionisati na taj način. Zapravo, oni smatraju da je ono što je polomljeno vrednije i lepše od novog, neoštećenog predmeta. Zašto? Zato što nov predmet je svež, još se nije uklopio sa energijom prostora, još vam nije prirastao za srce, nego je samo tu da bude lep, ili da kao tanjir vrši svoju funkciju.
View this post on Instagram
Prema ovoj japanskoj umetnosti, polomljene i oštećene stvari se ne bacaju, nego se njihovi delići skupljaju i između njih se toči lak i preko se stavlja zlato u prahu. Tako se predmet ponovo sklapa i dobija pređašnji oblik, pa i nešto više od toga. Dobijate unikatan predmet koji je oštećen, ali još uvek funkcioniše i udahnut mu je novi život.
Sada će čak i biti još lepši nego ranije, sačuvali ste ga i nema potrebe da ga bacate. Sve je to deo wabi-sabi filozofije. Ona govori da mane ne treba da skrivate, nego upravo suprotno, da ih istaknete, jer su upravo te mane ono što nas čine autentičnim, svojim. Uostalom, na manama je nemoguće i raditi ukoliko se ne prihvate – i to u najlepšem mogućem obliku – da kroz njih protiče zlato.
