Šarl de Gol (Charles de Gaulle) rođen je u Lilu 22. novembra 1890. godine, kao treće od petoro dece u socijal-konzervativnoj porodici rimokatoličke vere. Odrastao je i školovao se u Parizu, a neko kratko vreme i u Belgiji.

Mladi De Gol odlučio se za vojnu karijeru, te je četiri godine proveo u vojnoj školi Sen-Sir. Diplomiravši 1912. godine pridružio se pešadiji, a ne elitnim trupama.

Tokom Prvog svetskog rata kapetan De Gol teško je ranjen tokom stravične bitke za Verden.

I nakon rata De Gol je ostao u vojsci, uspešno služeći pod generalima kao što su Maksim Vegan i Filip Peten.

Unapređen je u komandanta, te mu je ponuđena dalja karijera u Poljskoj, no odlučio se vratiti u Francusku, gde je predavao u prestižnoj Vojnoj školi.

charles de gaulle 716x1024 Šarl de Gol

De Gol se borio protiv Hitlerove Nemačke i osnovao Vladu slobodne Francuske

Pol Rejno ga je prvo postavio za podsekretara državne odbrane i rata, zatim kao glavnog za koordinaciju sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Kao mlađi član vlade, neuspešno se protivio kapitulaciji, te se zalagao da se vlada preseli u Severnu Afriku, te da Francuska svoj rat vodi najbolje što može iz svojih kolonija. Služio je kao koordinator sa britanskom vladom, a 16. juna je u Londonu sa britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom, predložio političku uniju između Francuske i Britanije. Taj projekt bi, tokom rata, spojio Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo u jednu državu, sa jednom vladom i jednom vojskom.

Tog dana De Gol je doneo najvažniju odluku u svom životu, ali i u modernoj francuskoj istoriji: odbio je da prihvati kapitulaciju Francuske i pobuni se protiv legalne vlade koju je vodio Peten, te nastavi borbu protiv Hitlerove Nemačke. U jutro 17. juna De Gol je iz Bordoa avionom pobegao u London, za dlaku izbjegavši nemačke avione. De Gol je odbio kapitulaciju Francuske i stvorio novu vladu koja će se boriti protiv Trećeg Rajha, znanu kao Vlada slobodne Francuske.

U Londonu je De Gol osnovao i vodio pokret Slobodne Francuske. Dok je SAD i dalje priznavao Višijevsku Francusku, Čerčil se priklonio De Golu i jedno vreme zadržao odnose sa Višijevskom Francuskom, no na koncu je ipak priznao Slobodnu Francusku.

Postao je predsednik Privremene vlade Francuske Republike, počevši u septembru 1944. godine.

De Gol je 20. januara 1946. dao otkaz, žaleći se na sukobe između političkih stranaka i na Ustav Četvrte Republike, za koji je mislio da previše ovlasti daje parlamentu. Godine 1954. u jednom govoru u Strazburu De Gol je objavio svoju viziju Evrope:

“Da, to je Evropa, od Atlantika do Urala, to je Evropa, to je cela Evropa, to će odrediti sudbinu sveta.”

1944 08 20 charles de gaulle Šarl de Gol

Njegov izraz "Evropa, od Atlantika do Urala" često je citiran tokom istorije evropskih integracija.

U kontekstu demografskog rasta, koji u Francuskoj nije viđen od 18. veka, vlada je pod vođstvom premijera Pompidua nadgledala brzu transformaciju i ekspanziju francuske ekonomije. Sa dirigizmom – jedinstvenom kombinacijom kapitalizma i ekonomije pod državnom upravom – vlada je snažno intervenisala na području ekonomije, koristeći petogodišnje planove kao glavno sredstvo.

Započeti su visokoprofilni projekti, uglavnom ali ne uvek finansijski uspešni: proširenje luke u Marseju (ona je postala treća evropska i prva sredozemna luka), promocija avio-kompanije Karavela (prethodnice Erbasa), odluka o početku gradnje masivnog franko-britanskog Konkorda u Tuluzu, proširenje francuske autoindustrije sa središtem u državnom Renou i izgradnja prvih staza za motocikle između Pariza i provincija. Sa ovim projektima francuska ekonomija doživela je velik rast, neviđen još od 19. veka. De Golov predsednički stil vlade nastavljen je i od strane njegovih naslednika. Naglasak na francuskoj nezavisnosti, koja je uveliko karakterisala De Golovu vladu, i danas je kamen temeljac francuske spoljne politike, zajedno sa poboljšanjem odnosa sa bivšem rivalom Nemačkom, što se i danas u obe zemlje gleda kao temelj evropskih integracija.


Velimir Mladenović je student francuskog jezika i književnosti. Između ostalih listova piše i za b92.net. Zanima ga učenje stranih jezika, istorija, književnost… Voli da putuje i uglavnom je na putu.

Comments