Jedna reč koja opisuje The Midnight Club, novu Netflixovu seriju Mikea Flanagana, jeste smrt. Ne “dosadna k’o smrt” (baš nasuprot), već istražuje smrt na veoma detaljan način. Režiser Flanagan, autor popularnih Netflixovih serija The Haunting of Hill House, The Haunting of Bly Manor i Midnight Mass, ovaj put nam je podario veoma tešku, ali veoma dirljivu priču o grupi smrtno bolesnih tinejdžera koji svoje poslednje dane provode u domu za nemoćne. Pitate se zašto biste gledali seriju kad je premisa tako tužna? Evo zašto…

The Midnight Club – prijateljstvo kakvo svako priželjkuje

The Midnight Club započinje sredinom devedesetih prošlog veka – sa Ilonkom, natprosečno inteligentnom tinejdžerkom, Afroamerikankom siročetom o kojoj brine staratelj. Kao đak generacije, puna snova o budućnosti, Ilonka se sprema da drži govor na maturi i potom sa drugaricom odlazi na studentsku žurku gde se, u toku razgovora sa simpatičnim momkom, zakašlje i ispljuje krv. Saznajemo da Ilonka ima tiroidni kancer i da su joj šanse da preživi – nikakve. Tragajući za mogućim rešenjem na internetu, Ilonka nailazi na Brajtklif dom za nemoćne, koji pruža komfor za smrtno bolesne tinejdžere, a iz kog je jedna devojka krajem šezdesetih izašla izlečena. 

Pročitajte i ovo: 5 najboljih final girls iz horor filmova devedesetih

U Brajtklifu, Ilonka upoznaje svoje saborce koji ne mogu biti različitiji jedan od drugog, i koji čekaju svoj trenutak odlaska sa ovog sveta. Upoznajemo Anyu, Kevina, Sandru, Spencera, Cheri, Natsuki i Amesha. Dom je u vlasništvu doktorke Georgine Stanton, koju igra Heather Langnekamp koju pamtimo kao Nancy iz horor franšize A Nightmare on Elm Street. Zdanje ima bogatu istoriju iza koje se krije okultno i paranormalno – i to saznajemo već u prvoj epizodi. Serija istražuje egzistencijalnu strepnju od zaborava koji nas očekuje nakon smrti, kao i nadu za izlečenjem i spokojem, i način zbližavanja u teškim trenucima. Ova grupa tinejdžera nas je podsetila na to kakva prijateljstva treba da budu – puna ljubavi, razumevanja, podrške u lepim i teškim momentima; kao da smo se vratili u detinjstvo kad su odnosi, čini nam se, bili iskreniji i otvoreniji.

Priče u ponoć

Svake ponoći, tinejdžeri se tajno sastaju u biblioteci gde pričaju horor priče kako bi misli nakratko preusmerili od svog zlokobnog kraja. Priče su inovativnije i u svaku je vidno uložen poseban trud, pa željno iščekujemo završetak i moguće razrešenje svake misterije. Kroz ove priče, ekipa nesvesno sebi pruža osećaj nade za boljim sutra, pa svakodnevno traga i za mogućim spasenjem. Za ovo se najviše trudi Ilonka, koja voli da uči i istražuje, pa vreme često provodi u biblioteci ili u potrazi za začinima i lekovitim biljem. U šetnji po šumi iza doma, upoznaje Shastu, ženu koja u blizini poseduje imanje gde prikuplja i pravi alternativna lekovita sredstva u želji da pomogne drugima. Shasta Ilonki otkriva tajnu da se dom nalazi na magičnom mestu koje može da leči bolesne – ako se obavi određeni ritual… 

Ilonka postaje opsednuta da pomogne sebi i svojim prijateljima, pa zajednički prelaze granicu “normalnog”, što donosi i određene posledice… Prijatelji se zaklinju da će se, kad im otkuca čas, javljati iz zagrobnog života i da smrt nije kraj, pa nema razloga da se boje. Ipak, ne mogu da pobegnu od sveprisutnog straha i sa tim se nose intimno. 

The Midnight Club je prelepi prikaz kako vera i nada čine težinu smrti podnošljivom – i, ono što se čini depresivnom premisom, pretvara se u proslavu i briljantnu studiju života i uživanja u svakom trenutku sadašnjosti, sa optimističnom porukom o prihvatanju smrtnosti. 

Topla preporuka! Savršena za gledanje u tmurnim jesenjim danima. 

Pročitajte i ovo: 7 serija o vešticama u kojima ćete garantovano uživati

Naslovna fotografija: instagram.com/thehaunting

Dušan Veselinović

Comments