Lako nam je da donosimo intuitivne odluke na dnevnoj bazi – da li ćemo krenuti ovim ili onim putem, pozvati neku osobu sada ili sačekati pravi trenutak, prihvatiti neki poziv, ili ga odbiti… Ali, kada treba da donesemo neku veliku i važnu odluku, kad treba da se upustimo u rizik, strah često preovladava i nismo u stanju da razaznamo glas svoje intuicije. Tada se radije oslanjamo na rasuđivanje, očekujući da nam neki osećaj sigurnosti ili pouzdanja potvrdi logičke zaključke, što se obično ne dešava – ne znamo da li smo ispravno odlučili, ili strepimo da nikako nećemo doneti dobru odluku i odlažemo je, dok ne budemo primorani da “presečemo“.
Teško nam je da pristupimo sopstvenoj unutrašnjoj jasnoći, jer smo ili pod nabojem “lažne hitnosti“, ili u strahu od posledica pogrešnog izbora – nedostaje nam smirenost i unutrašnja tišina, u kojoj bi bilo lakše čuti glas intuicijie i razdvojiti osećaj od osećanja.
Ukratko rečeno, ne umemo da se opustimo i stalno smo pod nekim nabojem, stalno smo pod stresom unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska. Patimo od anksioznosti i uporno se trudimo da održavamo ludački tempo života od akcije, gonjeni pritiskom i očekivanjima, ne razaznajući prave potrebe svog bića.
Da bismo se umirili i opustili, potrebno je da kritički posmatramo alate ega i da ne posežemo za njima, samo zato što smo navikli to da radimo. Ti alati su strah, drama, fantaziranje, intelektualizacija, govorenje i bučnost (umesto slušanja i osluškivanja), sujeverje umesto osećaja i uvida. Potrebno je da se sami sebi odupremo kad počnemo da dramimo, racionalizujemo, pričamo priče i zamišljamo najgora scenarija vođeni strahom.
Potrebno nam je da prizovemo smirenost uma i tela, osećanje poverenja, strpljenje, ljubaznost, zahvalnost, unutrašnju tišinu – da bismo se povezali sa svojim bićem, koje je povezano sa Univerzumom.
Um je uslovljen dualizmom, koji nije istinit. Ne postoji samo jedno ili drugo, a kad se osećamo pritisnutim da biramo između dve opcije (ostati ili otići, uzeti ili ostaviti, krenuti ili sačekati, prihvatiti ili odbiti, nastaviti ili odustati), to nas ego kontoliše “lažnom hitnošću“. Dakle, kada u sebi osvestite postojanje dualističkog uslovljavanja, daleko od intuicije, pokušajte da izađete iz tog tesnaca. Pre svega udahnite duboko, dišite neko vreme, koristite neku tehniku vizualizacije ili disanja (ili kombinovano) da umirite svoj um i svoje telo. Krenite u istraživanje svojih osećanja sa svešću da je to ono najvažnije što treba da radite. Postavljajte sebi pitanja – kako se osećate, gde vam se ta osećanja manifestuju u telu, u šta verujete u datoj situaciji, šta je to što sami sebi govorite (u šta pokušavate da sebe ubedite), koji deo vas je zaglavljen i muči se sa tom odlukom, koji vam je izraz saosećanja potreban, odnosno, šta bi za vas bilo utešno u tom trenutku – a zatim pružite sami sebi to saosećanje i utehu.
Da bi vam vaše biće poslalo smernice kroz osećaj, intuiciju, potrebno je da uđete u stanje smirenosti i opuštenosti. Smernice neće doći iz volje, ambicije i namere, ma koliko oni bili jaki u vama – ta snaga će vam biti potrebna za istrajavanje, kada shvatite kuda treba da idete i šta treba da radite.
Da biste razmišljali na pravi način, morate isprazniti um. Da biste osećali, morate se pročistiti od emocija, kanalisati ih i odvojiti se od njih, da biste pronašli mir i smirenost, morate se zaustaviti, predati, opustiti – sve suprotno onome što svakodnevno radite i na šta ste podstaknuti i što se od vas očekuje. Morate naučiti da se izmaknete kada ste pod pritiskom, da zauzmete perspektivu posmatrača samog sebe, da date vremena svojim unutrašnjim procesima da se razvijaju i završavaju, da gledate duboko u sebe i osluškujete šapat svog bića.
Nekada će vam ići lakše, nekada vam neće ići nikako, bićete razočarani i osujećeni – to ego preuzima, bičujući vas “lažnom hitnošću” i nastojeći da zauzme prostor koji pokušavate da ispunite bićem. Imate sve vreme ovog sveta da posmatrate, slušate, pomerate svoje granice i oslobađate se tiranije ega – to je doživotni posao.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/flwhrs
Brankica Milošević
