Teško vam je da učite i proklinjete onog ko je smislio da vreme ispitnih rokova ide ruku pod ruku sa lepim i letnjim vremenom? Sledeći put kad vas obuzmu slične misli, setite se životnog puta Gaca Filipaja.

Godine 1992, kada je prostorima bivše Jugoslavije vladao rat, tada tridesetdvogodišnji Gac Filipaj rešio je da iz Donje Klezne, svog rodnog mesta u Crnoj Gori, emigrira u Njujork. Bez znanja ijedne reči engleskog jezika, ali sa jasnom vizijom o svojoj budućnosti, Filipaj nije slučajno izabrao posao domara na njujorškom Univerzitetu “Kolumbija”. Nakon što je, na pitanje o tome koji je najbolji fakultet u Njujorku, od većine ljudi dobio odgovor da je to upravo “Kolumbija”, rešio je da proba tamo i da se zaposli. Dvadeset godina kasnije, svoju radnu uniformu zamenio je tradicionalnom odorom diplomca i ostvario svoj životni san – završio je fakultet.

slika01 U jednoj ruci krpa, u drugoj diploma

Student danju, domar noću – zbog njega se pod hodnika ovako cakli

Radeći stalan posao koji se plaća $22 na sat, a koji je na početku podrazumevao čišćenje univerzitetskih toaleta i izbacivanje smeća, Filipaju je trebalo sedam godina da savlada engleski jezik. Tek nakon sticanja određenog nivoa znanja, upisao je studije na smeru klasičnih nauka Univerziteta “Kolumbija”, koje je mogao sebi da priušti zahvaljujući činjenici da su zaposleni na Univerzitetu oslobođeni plaćanja školarine. Pohađao je jedan ili dva kursa po semestru, što se pretvorilo u 12 godina teškog rada na sebi, kada bi nakon devetočasovnog radnog vremena (od 14h do 23h) odlazio u svoj stan u Bronksu i učio noću, da bi ujutro išao na predavanja, a posle podne ponovo na posao.

slika02 U jednoj ruci krpa, u drugoj diploma

Kolege studenti često su ga na predavanjima začuđeno pitali “Zar vi niste...?”

Mada je njegova životna priča otelotvorenje onoga što nazivamo “američkim snom”, sam Filipaj priznaje da mu nije uvek bilo lako i da je u dva navrata pomišljao da odustane od svega. Uprkos čestom umoru i teškim trenucima, prevazišao je sve prepreke i u maju ove godine uspešno završio studije, napisavši diplomski rad na temu učenja rimskog filozofa Seneke (Seneca). Govoreći o razlozima zbog kojih su mu Senekina učenja bila omiljeni predmet tokom studiranja, pedesetdvogodišnji domar objašnjava: “Volim Senekina pisma jer su pisana u duhu vaspitanja koje je gajila moja porodica – ne juriti slavu i bogatstvo, već voditi jednostavan, pošten i častan život.

slika03 U jednoj ruci krpa, u drugoj diploma

Ovo nije njegovo jedino akademsko iskustvo. Pre rata, Filipaj je bio vanredni student Pravnog fakulteta u Beogradu, gde je na ispite putovao noću vozom iz Crne Gore

Porodicu ne zaboravlja ni danas. Danas, već kao američki državljanin, svakog leta odlazi u Crnu Goru, a većina već pomenute domarske plate odlazi upravo u Donju Kleznu, njegovom bratu, snaji i njihovoj deci, kojoj je Filipaj kupio i kompjuter, iako ga čak ni on nema. Međutim, to nije jedina mera štednje kojoj je pribegao. Netipično za jednog Njujorčanina, ne poseduje ni mobilni telefon. O njegovoj skromnosti svedoči i dekan Kolumbije, Skot Helvorson (Scott Halvorson): “Gaca krasi izrazita poniznost, ali on ima jasan cilj. To je izuzetna vrlina.” Pomenuti cilj je dalje obrazovanje, za koje Filipaj kaže da je važno za svakog pojedinca, ali i za čitavo društvo. “Rekao bih da sam sada ispunio polovinu svog sna, a upotpunile bi ga master studije ili doktorska titula.” Polje njegovog interesovanja jesu rimski i grčki klasici, a jednog dana bi čak voleo da postane i profesor, vodeći se Senekinom izrekom “Dok predajete, vi učite”.

slika04 U jednoj ruci krpa, u drugoj diploma

“Nisam slep. Imam ogledalo i jasno vidim sebe. Iako mi Bog nije dao bog zna kakav izgled, dao mi je glavu, dao mi je srce i mogu da napredujem”, izjavio je u jednom intervjuu Gac Filipaj

Osim planova za napredak u akademskoj karijeri, Filipaj ima više ciljeve i u poslu kojim se bavi. Kaže da će ostati da radi na “Kolumbiji”, ali i da će pokušati da dobije bolji posao, možda onaj nadzornika svih domara ili nešto slično. Ipak, ako mu to i ne pođe za rukom, nastaviće da obavlja svoje “obične” domarske dužnosti, ističući da svaki posao koji je pošten podrazumeva odustvo bilo kakve sramote. “Bogatstvo je u meni, u mom srcu i mojoj glavi, ne u mojim džepovima”, zaključuje Filipaj.

Izvori fotografija: people.com, neianeia.wordpress.com, teakdoor.com, gs.columbia.edu


Aleksandra Gavrilović je diplomirana novinarka iz Novog Sada sa budućom diplomom mastera teorije kulture. Drugi kažu da šarmantno dozira cinizam, a ona dodaje da joj ni sarkazam nije stran. U koncertima uživa samo iz prvog reda. Ima nemilosrdno oko za naslovne strane modnih časopisa. Ponosno nikada neće odrasti. I ne voli da priča o sebi u trećem licu.

Editors choice