Vamos a bailar! Salsa

Vamos a bailar! Salsa

Ne znam da li postoji nešto što više opušta telo i čini ga lepšim od plesa? Kada čujemo muziku, gotovo uvek pravimo raznolike pokrete, gibamo se, vrckamo, savijamo, pravimo okrete, koračamo, cupkamo ili njišemo - sve je to ples. Ples je nešto što je dobro, zdravo, lepo, nešto što nas čini srećnima, nešto što nam omogućava da pokažemo skrivene delove naše duše, da oslobodimo strast iz nas, da budemo elegantni i prefinjeni.

Ples je čak i vid neverbalne komunikacije, on je svima razumljiv i svuda ima isti smisao i značenje. Uključen je i u formalne i neformalne prilike, i ne poznaje starosnu dob. Plešu i deca, i mladi, mame i tate, bake i deke, plešu i siromašni i bogati, pleše se na slavljima, a ponegde i na pogrebima.

Zaplešimo sada kroz istoriju latinoameričkih plesova, kao neizostavnog dela jednog letnjeg prizora (more, sunce, beli pesak, palme i kokteli).

130 Vamos a bailar! Salsa

Latinoamerički plesovi su poznati po svojoj lepršavosti, strastvenom doživljaju koji proizvode kod plesača, a i kod publike, i vrcavim ritmovima muzike uz koje idu. Ovi plesovi kao i muzika koja ih prati, žele da ispričaju svoju priču, iako na prvi pogled odaju sliku samo puke zabave. Sve više širi se popularnost latino plesova u svetu, naročito kod Evropljana koji su oduvek važili za gospodu naklonjeniju finijim, standardnim plesovima. Očito se iz godine u godinu menjala svest Evropljana u želji da svoje skrivene strasti oslobode stega plešući u latino ritmovima. Tako je danas jedan od najaktuelnijih latinoameričkih plesova u Evropi salsa.

Salsa je termin iz španskog jezika koji u prevodu znači “začinjen sos”. Većina ljudi sklona je da salsu povezuje sa Kubom, međutim, priča o salsi ide ovako: Tokom XV i XVI veka na područje Kariba dovođeni su robovi iz Afrike, koji su kolonizatorima služili za rad na plantažama šećerne trske. Došavši na tlo američkog kontinenta, bili su prinuđeni da prime religiju i jezik “tlačitelja”. Ono što im nije moglo biti uzeto jeste njihovo kulturno nasleđe i običaji koje su nosili u svojim srcima i memoriji. U to nasleđe ulazila je naravno i muzika koja se spontano i neminovno mešala sa nasleđem Indijanaca i španskih doseljenika i već krajem XVIII i početkom XIX veka stvorila novu muzičku formu, afro-karipsku muziku. Kuba je bila mesto sa najistaknutijim prisustvom ove vrste muzike, koja je imala mnoge varijacije. Afro-karipska muzika bila je karakteristična za siromašni deo kubanskog stanovništva.

7 28 09 0194v2 Vamos a bailar! Salsa

Tridesetih godina XX veka kubanski muzičari su idući “trbuhom za kruhom” odlazili u Sjedinjene Američke Države svirajući u jazz bendovima, a neki su odlazili i u Meksiko šireći tamo kubanske ritmove na filmu, TV emisijama i klubovima. Jačanjem latinoameričkih zajednica u nekim gradovima SAD-a (portorikanskih, kubanskih i dominikanskih) došlo je do mešanja i prožimanja njihovih kultura i muzike što je i doprinelo stvaranju naziva salsa.

Plesovi koji su činili ovaj egzotično ritmični plesni “sos” bili su: rumba, guanguanco, cha cha, bomba, guaracha i mnogi drugi. Najzaslužniji čovek za širenje ovog plesa bio je Dominikanac Džoni Paćeko (Johnny Pacheco) koji je osnovao svoju diskografsku kuću, pod čije okrilje je stavio tadašnje popularne muzičare i izvođače salse poput slavne Selije Kruz (Celia Cruz) i Tita Puentea (Tito Puente). Međutim, ekspanzija salse počela je da opada već krajem sedamdesetih godina XX veka, pojavom merengue-a i hip-hopa koji su se kao muzički pravci stvorili u portorikanskim zajednicama Njujorka. Salsa je bila prinuđena da promeni svoj tradicionalni stav i komercijalizuje se, pa je iz naziva salsa tradicional prešla u salsa romantica.

Salsa tradicional pevala je o društvenim i političkim prilikama karipskih zajednica, boreći se protiv različitih režima i socijalne nepravde, dok je salsa romantica da bi opstala, odbacila kulturne, sociološke i političke markere i za glavnu i jedinu tematiku uzela ljubav i romantiku. Ova nova salsa deklariše se kao “meka salsa”. U početku se jedan deo Kubanaca bunio za skrnavljenje značaja salse ovom komercijalizacijom, ali da do toga nije došlo, salsa bi odavno bila samo deo istorije, a ne deo sadašnjice, čak i van kubanskog, i generalno, karipskog tla.

Salsa je postigla toliku popularnost u svetu da je krajem XX veka počelo sa osnivanjem salsa kongresa ili salsa festivala, koje danas organizuje gotovo svaka zemlja. Ovakvi kongresi organizuju se i u našem regionu, gde se posebno izdvajaju salsa kongres u Bugarskoj, koji se održava svake godine u maju, i salsa kongresi u Hrvatskoj (Rovinj) svake godine u junu. Kada pričamo o salsi u Srbiji, ne možemo a da ne pomenemo Čomu Sumbu Garsiju (Choma Sumbu Garcia) i Dženi Perdomo Gonzales (Jenny Perdomo Gonzalez), Kubance koji su vredno radili i rade na promovisanju i učenju salse kod nas.

Naše telo generacijski je naviklo na stav koji se zauzima u srpskim kolima (stoj pravo, gledaj pravo, osmeh na lice, i samo opleti nogama, kao da ti je u leđima kolac), pa je bilo teško naučiti nas kako se mrda kukovima i zavodi telom kroz ples. Onaj koji ne sme biti izostavljen iz srpskog “salsa života” takođe jeste i kubanski sastav, nekada “Son Cuba Son”, a sada “Salsa Y Punto”, koji nas često uveseljava po domaćim klubovima. Malo po malo ali veoma uspešno, Srbi napreduju u salsi, sve su opušteniji i zainteresovaniji za ovaj ples, počinju da ga osećaju dušom i verodostojno interpretiraju telom.

Zanimljivost: Jedna naša turistkinja koja je boravila na Kubi 2008. godine, prisustvovala je neverovatnom prizoru, gde su Kubanci za vreme uragana koji je pogodio Kubu, uz sveću i salsa muziku sa njenog laptopa, čija je baterija bila polupotrošena, veseli i bez imalo straha, igrali salsu.

Plešite salsu, ona nije samo običan ples sačinjen od ritma, muzike i pokreta, ona je životni stil, kultura, ona spaja sve ljude bez obzira na rasnu, religioznu i ekonomsku pripadnost.

Sledeće nedelje saznajte nešto više o tangu.


Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.