Hot topics

#MySkinMyWay: Slavimo lepotu i jedinstvenost tvoje kože! Prijavi se i budi deo našeg beauty advertorijala!

Kako da se našminkaš kada nosiš masku?

7 najpopularnijih modela vereničkog prstenja i burmi u 2020.

#pričeiznutra: Teme kojih se i žene stide, a ne bi trebalo!

3 razloga zašto je novi Huawei P40 Pro+ pravi izbor za tvoj novi mobilni telefon

Sve što treba da znaš o FOREO LUNA fofo – prvom pametnom beauty uređaju!

3 ideje kako da provedeš odmor u gradu – i ipak dobiješ leto za pamćenje!

Kako da se dobro provedeš ovog leta – čak i ako nigde ne putuješ!

Jutarnji rituali uz koje će ti svaki dan biti dobar dan!

#Staycation? Ovo su naši predlozi kako da provedete najbolje leto ikad!

1/2

U nastojanju da obezbedi svoj integritet, um postavlja barijere, obrasce ponašanja i uverenja, koja ograničavaju vaš svet. Ali ta ograničenja stvaraju iluzornu sigurnost, a zapravo ograničavaju spoznaju i lični rast i razvoj, držeći vas u stanju defanzive, uverene da ste ugroženi i da vam je u životu ide gore nego što je realno. 

Gornja granica sreće 

Iskustvo potvrđuje vaša uverenja, a vaš um kreira to iskustvo upravo u cilju potvrde – sreću i bol doživljavate u određenoj razmeri, koja vam potvrđuje da je sreća retka, a bol stalno prisutna kategorija. Tako prestanete da verujete da možete biti srećniji, ili postanete “sujeverni” sprečavajući sebe da osećate veliku radost i sreću, jer posle toga svakako sledi “kazna” – intenzivnija nesreća i patnja. Postajete anksiozni i skloni da stvarate probleme, jer samo tako imate osećaj da je “sve u redu” i da je razmera sreće i bola adekvatna – ako ima više bola, onda ne morate strahovati od još više bola. 

View this post on Instagram

@viktoriahutter

A post shared by ғᴀsʜɪᴏɴ ɪɴsᴘɪʀᴀᴛɪᴏɴ (@allblackvis) on

Sindrom dostizanja 

Kada stalno razmišljate koje je sledeće postignuće, počinjete da zanemarujete ono što ste već dostigli, gubite fokus na sadašnji trenutak i stalno lebdite zabrinuti u maglovitoj budućnosti, jureći za sledećim ciljem i sledećim dostignućem. Ima mnogo ljudi koji su neprekidno u akciji i neprekidno u brizi i žurbi, nikada nemaju vremena da zastanu, jer stalno ima još toga što moraju uraditi i kao da nikada ni u čemu ne uživaju. Ne smeju da se opuste, jer ako to urade, ko zna šta će se sve (loše) dogoditi. Ulaganjem svoje energije u neprekidnu trku, kontrolišete događaje, a ako se opustite, gubite taj osećaj kontrole, koji je iluzoran. Jedina kontrola koju imate jeste kako delujete, postupate i reagujete u sadašnjem trenutku. 

Fokus na negativnost

Ovo ćete lako prepoznati kod sebe – kada vam deset osoba kaže nešto lepo, uputi kompliment i pohvali vas, a jedna vas iskritikuje ili uvredi, vi ćete zaboraviti deset pohvala i zbog te jedne pogrde se danima osećati loše. Svi to radimo, ali ne zato što smo negativci – to je evolucijska stvar. Ljudski um je dizajniran da prepoznaje probleme, kao mehanizam preživljavanja i ima impuls da se fokusira na “pretnju” kako bi je savladao. Realno, vi niste ugroženi nečijom kritikom, ali je um tako detektuje po difoltu, prema “fabričkim podešavanjima”. 

Editors choice