Još od malena smo spoznali čarobnu moć sunca da nam leti menja boju kože u bronzanu, čokoladnu ili crvenu nijansu kakvu uglavnom nemamo u hladnijim mesecima.

Ali tad nismo znali da je promena boje samo posledica mnogo važnijih reakcija koje se dešavaju u koži. Divan molekul zvan “melanin” apsorbuje UV zrake ne bi li nam zaštitio kožu, a time i život. Jaka sunčeva radijacija uništava DNK u ćelijama. Nefunkcionalan DNK izaziva prebrzo starenje kože, rak kože i poremećaje imunog sistema.

Ali sunčanje nije uvek štetno. Poznata izreka “Manje je više” važi i kod izlaganja kože suncu. Umereno (još bolje je kad je svakodnevno) sunčanje smanjuje krvni pritisak, smanjuje rizik od infarkta, produžava život i ostvaruje pozitivan efekat na kosti, imuni sistem i raspoloženje. Iz tih razloga većina nas i dobija potrebu da se sunča, koja nije posledica samo letnjeg trenda.

Čovek nije jedina životinjka koja voli da izlaže svoje telo suncu. Gmizavci se sunčaju radi boljeg zdravlja i ubrzavanja metabolizma. Ptice se sunčaju (i uživaju u tome skoro koliko i ljudi) da bi održale visoku temperaturu tela bez utroška energije i radi zdravijeg perja. Čak se i insekti sunčaju da bi sprečili razvoj mikroba na telu.

kuca se sunca Bi(b)logija: Sve o sunčanju

Životinje takođe vole da se sunčaju

Nekim osobama koža lakše i “bolje” crni. To je posledica genetike. Ako vam koža prebrzo crveni ili imate alergiju na sunce, bolje bi bilo da ga se klonite i probate da nadomestite njegov pozitivan efekat na drugi način. Trudnice ne bi trebalo da se klone sunca leti, jer time mogu da izazovu nedostatak vitamina D, koji bi mogao da šteti bebi na razne načine.

Za razliku od sunčevih zraka, zračenje koje izaziva solarijum je samo štetno i to vrlo, te ako cenite vaše telo i zdravlje klonite ga se (desetostruko jače kancerogeno dejstvo na kožu).

par na plazi Bi(b)logija: Sve o sunčanju

Uživajte sa nekim na suncu i pocrnećete brže i lepše nego u solarijumu

Najbolji saveti za zdravije sunčanje su navedini u stotinama članaka do sada, te ću navesti samo neke:

Zaštitite glavu i lice šeširom i naočarama.

Kreme za sunčanje treba da budu što većeg faktora, od prirodnih sastojaka i da se nanose pola sata pre izlaganja suncu.

Pijte što više vode da nadomestite izgubljenu tečnost usled znojenja.

Mažite kožu hidratantnim kremama nakon sunčanja.

Jogurt, sok od paradajza, neven i aloa vera najbolje leče opekotine.

Kao što se i pevalo „ Pustite sunce da uđe“ u vašu kožu, ali i čuvajte se da se ne zadrži previše i tako vas ošteti. Sve ima svoje granice pa i naša koža koja je lepa i tamnija i svetlija ukoliko se brinemo o njoj i volimo je baš takvu kakvu nam je biologija podarila.

Prethodne tekstove iz serijala “Bio(b)logija” možete pročitati ovde.


Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”

Editors choice