Bio(b)logija: Kako i zašto učimo

Bio(b)logija: Kako i zašto učimo

Misao Vinstona Čerčila (Winston Churchill): “Uvek sam spreman za učenje, ali ne volim kada me podučavaju” sigurno deli i većina nas kojima je mrsko da slušamo na predavanjima i pamtimo suvoparne činjenice iz knjiga koje smatramo da su suvišne.

Ali učenje nije samo savladavanje gradiva. Učenje je i sticanje navika i veština, usvajanje raznovrsnih informacija, društvenih pravila, socijalnih normi, razvijanje interesovanja, formiranje mišljenja, stavova i vrednosti.

Uslovljavanje je najčešći oblik učenja kod male dece. Ovo učenje je nesvesno, kao odgovor na neki stimulus se razvija uslovni refleks – kad su gladni uzmu da jedu, kad ustanu spreme krevet. Starija deca i odrasli više uče svesno, kompleksnijim tehnikama učenja, ali uslovljavanje je ipak prisutno tokom celog života i formira nam svakodnevne uslovljene navike i biološke potrebe.

Instrumentalno učenje se svodi na dobijanje nagrade ili kazne za određeni postupak. Prilikom istih ili sličnih situacija u kojima se čovek nađe, ukoliko je upamtio način na koji je došao do željenog rezultata (nije automatski nego uslovljeno pamćenjem), on će istu ili sličnu radnju ponoviti. Svaki čovek koji učini loše delo, ukoliko zbog njega nije kažnjen, učiniće ga sigurno opet.

Ponavljanjem ovih radnji osoba formira osobine svoje ličnosti ili motorne veštine. Ovakvo učenje je i najbolji način vaspitanja dece – ako urade nešto dobro treba da dobiju nagradu ili pohvalu.

devojcica uci Bio(b)logija: Kako i zašto učimo

Ako dete vredno uči treba da mu se ispuni neka želja

Učenje po modelu je oblik sticanja znanja ili novih oblika ponašanja posmatranjem reakcija osobe-modela. U osnovi, ova učenja su mehanizam imitacije – kod usvajanja spolja vidljivih ponašanja i mehanizam identifikacije – kod usvajanja kompleksnijih stvari poput osobina ličnosti, sistema moralnih vrednosti, interesovanja, stavova.

Ovo učenje je relativno brzo, a model često nije svestan da služi kao uzor (ponekad toga nije svesna ni osoba koja uči). Uzori mogu da nam budu članovi porodice, prijatelji, pa i neke značajne i istaknute ličnosti kojima poklanjamo pažnju, poštovanje, divljenje i čije živote priželjkujemo.

Učenje uviđanjem je najviši i najčešći oblik učenja kod čoveka, a pogotovo kod studenata. Osoba koja se nalazi u problemu koji ne može da reši postojećim znanjem i iskustvom mora da nađe novo rešenje. Nalazimo ga isključivo upotrebom intelekta.

rad na laptopu Bio(b)logija: Kako i zašto učimo

Tehnologija je uticala na razvoj logike i brzinu razmišljanja

Svideće ti se i ovaj blog.

Sve vrste ovih učenja se manifestuju formiranjem veza (sinapsi) između neurona u mozgu koje nikad ne prestaju da se formiraju (“učiš dok si živ”).

Čovek uči ne bi li se prilagodio sredini u kojoj živi ili je menja da bi je prilagodio svojim potrebama. Kada ne bi bilo učenja mi ne bismo mogli da se služimo svojim iskustvom ni iskustvima drugih, ne bismo mogli da stičemo veštine, navike, mišljenja, rešenja za probleme. Bez učenja ne bi postojala nauka, kultura, društveni sistemi ni ljudi i svet kakav poznajemo i koji nas uči kako da živimo.

Prethodne tekstove iz serijala “Bio(b)logija” možete pročitati ovde.


Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”