Prvi osećaj je obično najtačniji
Impulsivnost nije ni mana ni vrlina, nego instrument, kojim barata impulsivna osoba. Tajna je u usavršavanju rukovanja instrumentom. Jer ako mi ne koristimo impuls u saradnji sa ostalim srodnim instrumentima kao što je intuicija, predosećanje i fizička reakcija na impuls, onda će on koristiti nas, odnosno ispoljavaće se kroz naša osećanja i preterane reakcije. Sposobnost da uhvatimo prvi osećaj i da ga se držimo, znači da smo usavršili rukovanje i sinhronizovali instrumente, jer se obično ispostavi da je bilo tačno ono što smo prvo pomislili, osetili, naslutili ili čega smo se uplašili.
Moram nešto da učinim, posle ću da razmišljam
Impulsivne osobe koje nisu ovladale instrumentima srodnim impulsu, razmišljanje remeti, obeshrabruje i zabrinjava. One koji su usavršili korišćenje svoje senzorske opreme, razmišljanje uopšte mnogo ne zanima, osim ako nije prateći proces neke akcije, usklađen sa impulsom i intuicijom. Kad se nešto dešava, uskačemo i delujemo iz impulsa. I kad posle ponovo proživljavamo učinjeno i razmišljamo i analiziramo, obično shvatimo da nas je impuls vodio direktnim putem ka konkretnom i trenutno optimalnom rešenju – koje takođe ima svoje posledice. Ali suvišno je razmišljati o tome, jer svaka odluka ima svoju cenu i svoje posledice, bez obzira da li ste je doneli posle pažljivog i dugotrajnog razmišljanja i istraživanja, ili ste samo skočili i zgrabili.
Izvori fotografija: designscene, wojtekj.com
Aleksina Đorđević
