Čitav svet je danima govorio o Čarliju Šinu koji je na letovanje poveo bivšu ženu, sadašnju devojku i porno glumicu. Svi su zgroženo vrteli glavom osuđujući tako javnu demonstraciju nemorala dok su u sebi maštali da se bar na nekoliko minuta nađu na njegovom mestu. Činilo se da je Čarli postavio novu granicu u javno iskazanom stepenu hedonizma koje će biti teško prevazići. Greška! Granica je već odavno postavljena na mnogo viši nivo, ali za nju malo ko zna jer se u školi ne uče ovakve stvari. Kada su hedonizam, perverzija i blud u pitanju, jedan grad je postavio kriterijume koje je teško dostići – antički Rim.

slika 116 Istorija koju niste učili u školi: Elagabal je znao šta je dobra zabava

Čarli, svaka čast, ali Elagabal je bio bolji

Konkurencija među rimskim carevima u bludnim dostignića bila je veća čak nego u osvajačkim, a osvojili su čitav svet. Jedno ime se, ipak, po mnogo čemu ističe. Elagabal. Siguran sam da nikada niste čuli za njega, ali posle redova koji slede počećete da kunete svoju nastavnicu istorije koje vas je smarala samo dosadnim antičkim misliocima i preskočila ovakvu ličnost.

Elgabal je postao rimski car u četrnaestoj godini, 218. godine nove ere, u vreme kad se u carstvu nije dešavalo baš ništa preterano zanimljivo. Na vlast ga je dovela baba koja se mnogo više zanimala za politiku od svog unuka. Elagabal je dane svoga carevanja posvetio njemu mnogo zanimljivijim stvarima.

slika 213 Istorija koju niste učili u školi: Elagabal je znao šta je dobra zabava

A izgledao je kao sasvim fin i običan dečko...

Kako je poticao iz daleke provincije, iz jednog gradića u današnjoj Siriji, Elgabal se postarao da njegov ulazak u prestonicu bude upečatljiv. U raskošne, zlatne kočije upregao je nekoliko desetina golih devojaka, našminkao se, obukao kao žena i tako predstavio svojim podanicima. Kao i svaki tinejdžer, volio je dobru zabavu, a smisao za humor mu se ne može osporiti. Jednom prilikom je na banket pozvao sve najuglednije građane Rima i dobro ih najeo i napio. Kada je pijanka odmakla duboko u noć zaključao je sva vrata na dvorani i među goste pustio nekoliko tigrova i lavova. Životinjama su predhodno povađeni zubi i kandže, ali izbezumljeni gosti to nisu znali…
Kao veliki esteta, Elagabal je posebnu pažnju posvećivao slaganju boja. Verovao je da zelena odlično ide sa crvenom, pa je povremeno ubijao sluge kako bi njihova krv pala na brižno negovanu zelenu travu ispred dvora.

Car je morao izabrati i svoju caricu, a Elagabal je tu dužnost ozbiljno shvatio. Za samo četri godine vladavine ženio se pet puta. Njegov drugi brak je posebno interesantan. Oženio je mladu sveštenicu Vestinog hrama koja je bila zavetovana na čednost. Kazna za ovakvo bogohuljenje bila je smrt. Naravno, niko niko nije ni pomislio da osudi cara, ali je kazna snašla nesrećnu devojku kada je nekoliko meseci kasnije dosadila caru i on ju je oterao.

slika 310 Istorija koju niste učili u školi: Elagabal je znao šta je dobra zabava

Rimske orgije – to su bile žurke!

Elagabal je voleo i mlade muškarce. Čini se čak i više nego žene. Najlepšu vezu razvio je sa robom, vozačem dvokolica Hijerokleom, koga je nazivao svojim mužem. Posebno je uživao kad su ga nazivali Hijerokleovom ženom, kurvom i kraljicom. Čak je i nudio veliku svotu novca onom lekaru koji bi uspio da mu napravi ženske polne organe. Car ni muškarcima nije bio veran, pa je, posle nekog vremena, Hijeroklea zamenio mladim atletom Zotikusom s kojim je organizovao javno venčanje na rimskim ulicama.

Svestan da ovakva vladavina ipak neće moći dugo da potraje, Elagabal je bio spreman na smrt. Imao je fobiju da umre od tuđe ruke, pa je zato planirao da u odsudnom času sam sebi oduzme život. Dao je da se okolina njegove palate poploča porfirom, izuzetno tvrdom magmatskom stenom, kako bi mogao da skoči i ubije se u slučaju opasnosti. Sa sobom je nosio i prsten u kome se nalazio jak otrov, bodež i konopac od svile ako bi sve ostalo zakazalo.

I pored svih mera predostrožnosti, car nije uspeo u svojoj nameri. Godine 222, sa samo osamnaest godina, ubijen je dok se kupao, u zaveri koju je skovala njegova baba. Lični stražari su ga udavili u kupatilu sunđerom koji je služio umesto toalet papira. Pretorijanci su potom odsekli carevu glavu i bacili je na ulice Rima da se zabavi svetina dok se novi car peo na prestol, spreman da dosegne “uspehe” svog prethodnika.


Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.

Editors choice