Traženje i pružanje pomoći
Mnogo dobrih i pristojnih ljudi u stanju je da pruži nesebičnu pomoć u bilo kom trenutku, a veoma im je teško da pomoć potraže kad im je potrebna. Stabilnost ujednačava sposobnost traženja i prihvatanja pomoći sa spremnošću da se pomoć pruži i nalazi se u svesti da smo svi povezani i da zajednice među ljudima funkcionišu po principu primanja i davanja.
Znam šta hoću
Kad stabilna osoba ne zna šta hoće, ona ne stupa u akciju dok ne sazna. Ako mora da napravi izbor između dve ponude, od kojih ni jednu ne doživljava kao onu pravu, daće sebi vremena da preispita – ne ponude, nego koncept moranja. Često će odlučiti da rizikuje i ne odabere ništa, sigurna da postoji i treća, odgovarajuća opcija, koja će se pojaviti kad prestane pritisak moranja i dileme i pomoći joj da odredi šta je baš to što želi.
Ne krijem ranjivost
Stabilnost nije krutost i strogost, već elastičnost i otvorenost. Stabilne osobe ne odbacuju osećanja koja će ih poljuljati, zbuniti i učiniti nesigurnim, već su spremne da se sa njima suoče, da ih dopuste i prožive, kako bi naučile lekciju koju nudi to iskustvo. Pokušaj da se ranjivost i bol sakriju uvek rezultira nekom maskom i zahteva napor da se maska održi, pa tako jede dragocenu energiju koja može da se uloži u razrešavanje, umesto u prikrivanje.
Neko se rodi stabilan i miran i spreman na sve izazove, a neko se probija tim putem kroz povređivanje, iskrivljene slike o realnosti, neodlučnost i strah. Ali kad samospoznajom i radom na sebi osvojimo stabilnost, to je naša pobeda i postignuće i gradilište za sve buduće odnose, planove i stremljenja. Otkriti sebe kao najvažniju osobu u svom životu, od koje ima šta da se nauči, neprocinjiv je dar unutrašnjeg života.
Aleksina Đorđević
