Vino – kap istorije

Vino – kap istorije

Vino je plod prirode, a sve što dolazi iz prirode ima posebnu vrednost. Ono ima svoju mitsku, kulturnu i religijsku dimenziju. Najraniji zapisi govore da se u Aziji vino pravilo pre čak 12,000 godina.

U antičko doba, vino se smatralo pićem i lekom, imalo je gotovo natprirodan ugled. Kako su isticali antički pisci: Ako je vino proizvod božanstva, onda smo uz vino i sami bogovi i u svakoj ispijenoj čaši vina sadržani su protekli vekovi.

Trideset vekova pre Hrista, vino je bilo jedino piće dostojno da isprati faraone na onaj svet. U zidnom slikarstvu Egipta vinova loza simbolizuje božanstvo. Iz te simbolike, duhovni stvaraoci su izrekli mnoge ode i pohvale vinu: U vinu je unutrašnje sunce, sadržaj dubine radosti, simbol skrivenog života i tehnološka rehabilitacija krvi.

news 04 red wine Vino   kap istorije  U jevrejskim i hrišćanskim legendama, vinova loza se uvek označavala kao božanstvo. Čokot je rajsko stablo života, a tako je vino božansko piće.

Nijednog ljubitelja belih vina nikada nećete naterati da pije crveno bez preke potrebe. Bela vina nisu slabija niti manje interesantna od crvenih. Kolorit, nijanse, punoća tela, mogućnost razvodnjavanja bez štetnih posledica, sve su to parametri o kojima možete ozbiljno porazmisliti pre nego što usnama dotaknete čašu belog vina. Uostalom, šta mislite, zašto se ono pije iz čaše na visokoj nozi?

Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina, u divljenju umešnosti vinara koji je vino napravio, u njegovom specifičnom ukusu koji stimuliše naša čula. Kada pijemo vino, naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način, a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko, slano, kiselo i gorko. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja, kada su dobro izbalansirana, daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika, a slatkoću njegovim vrhom.

Ukusi su različiti, pa je i kombinovanje vina i hrane lični izbor. Svako bi trebalo da odluči koja kombinacija za njega ima najbolji ukus i da se ne brine puno o tome šta će drugi reći. Iako alkoholna pića nisu dobra za zdravlje, vino sadrži mnoge antioksidanse, komponente koje čuvaju srce, nervni sistem i štite ceo organizam od oksidativnog stresa. Naravno, podrazumeva se da se vino pije u umerenim količinama.

Slika110 Vino   kap istorije

Najpoznatije vrste crvenog vina:

  • Kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon) – Ovo je najpopularnije grožđe na svetu, kad je proizvodnja crnog vina u pitanju. Gaji se u Bugarskoj, Čileu, Australiji, Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva.
  • Merlo (Merlot) – Od ovog grožđa se pravi najskuplje crno vino na svetu – Chateau Petrus. Gaji se u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, ukus ima tragove borovnice i mente.
  • Nebiolo (Nebbiolo) – Daje vrlo kompleksna crna vina, uspeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno sazreva. Nebbia na italijanskom znaci magla.
  • Pino noar (Pinot noir) – Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je “sveti gral” proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD.
  • Sira ili širaz (Syrah ili Shiraz) – Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se na granitu, krečnjaku i pesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa proizvođači, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.
  • Sanđoveze (Sangiovese) – Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji. Najbolja vrsta je sanđoveze pikolo.
  • Novi božole (Beaujolais nouveau) – Veoma mlado francusko vino, koje se pije tek šest nedelja nakon berbe. Nastalo je od sorte vinove loze božole.
Slika42 Vino   kap istorije

Najpoznatije vrste belog vina:

  • Šardone (Chardonnay) – Beli šardone je verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.
  • Šenin blank (Chenin blanc) – Belo grožđe, koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare – jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.
  • Crveni traminer ili klevner (Gewurztraminer ili Traminer) – Nije potpuno belo grožđe grožđe, roze je, daje suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog, nekako začinjenog ukusa. Gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiga, italijanske pokrajine u kojoj se govori nemački jezik. Ružičasta koža, nekada žuta. Gaji se i u Alzasu (Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj, Rumuniji, u Australiji i na Novom Zelandu.
  • Rizling (Risling) – Postoje i slabija vina kao što je olac i laški rizling. Voli hladniju klimu. Karakterišu ga bleda zrna sa mrljama u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji, SAD.
  • Sovinjon blank (Sauvignon blanc) – Ovo grožde doline Loare raste na krečnjaku, pesku, šljunku, a ima male grozdove tanke kože. Rano zri. Gaji se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji i SAD-u.
  • Semilon (Semillon) – Daje sjajna slatka vina i suva vina visokog kvaliteta. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi.
jw023 350a close up white wine rose wine red wine 422 69157 Vino   kap istorije
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.