Klopajmo na ulici: Kairo – gde hleb znači život

Grad u kome je sve na prodaju. Ulični prodavci su od 5h do 16h na nogama, potpuno izvešteni u privlačenju mušterija, sa poznavanjem engleskog jezika na kojem im mogu pozavideti i pojedini evropljani. Srećni su ako im dnevna zarada dostigne sedam dolara u nadi da ih inspekcija neće skloniti, jer na ulici borave nelegalno. Ono što ih tera da istraju jeste uverenje da je hrana na ulicama ovog grada, ne samo jeftinija, već i bolja nego u restoranima.

Lanci brze hrane postoje, ali nisu naročito posećeni, jer ih ljudi ne mogu priuštiti, zbog čega se okreću ”svojoj” brzoj hrani

Bilo kog dana u godini, šetajući pored Nila možete prezalogajiti pečene krompire, slatkiše sa susamom, razne vrste hleba i pečene kukuruze. Još uvek gladni, naići ćete na mladića, koji prodaje koshary. Zapitaćete se šta je sad to? Unikatno egipatsko jelo, zapravo je mešavina pirinča, makarona, sočiva i graška, preliveno začinjenim sosom od paradajza i prženog luka.

U sred grada videćete krave, kamile, ovce, koze, vozače bez znanja o semaforu i masu uličnih prodavaca koji će vam nuditi specijalitete na improvizovanim drvenim pultovima ili šatorima u koje je na obed pozvan čitav komšiluk. Ono što ih okuplja u najvećem broju je shawarma, zamotuljak od seckane jagnjetine, kozjeg mesa, pilećeg, ćurećeg, goveđeg ili miksa svih njih. Uz paradajz i krastavac, toping od humusa, tahini susam paste i jarkim ciklama komadićima repe biva serviran u rekordnom roku veštim rukama prodavaca.

Shawarma je najobliniji komad brze hrane koji možete naći na ulicama grada

Još jedno tradicionalno jelo, koje je zasiguno moglo da zasiti stomak gladnog radnika, još iz vremena faraona, jeste fuul, smesa od zgnječenih zrna fava mahune, vrste graška, gnječenog sa dosta začina, koju jedete zahvatajući je iz činije uz pomoć pita hleba. Ako vas još meštani vide kako ga jedete, ne konju ste.

Full se jede se uglavnom za doručak, jer je bogat proteinima i držaće vas celi dan

Brojni prodavci hleba nude i nešto poput naših pereca, samo što su sladunjave i hrskave spolja, ali sočne iznutra. I naravno – posute susamom. Tu je i egipatska palačinka fiteer. Više nalik hlebu nego palačinki, sa slanim dodacima. Testo premazano puterom, preliveno živim jajetom, uz komadiće mesa, čili papričice i luka sa efektom misterioznih začina. Postoji i u slatkoj verziji, kao topla i hrskava palačinka, posuta sećerom ili cimetom. Cena od petnaest centi se savršeno uklapa i u srpski budžet, tako da navali narode!

Punjeno i punjeno, dokle god može hleb da podnese i zapečeno u staroj peći na drva

A sada nešto nezaobilazno. Libanski rođak. Jede se u pita hlebu sa malo sosa od susama i komadićima patlidžana, paprike ili kelja – njegovo visočanstvo taamiya. Poznatiji kao originalni falafel, loptice spremljene od pasiranih zrna graška sa peršunom i pržene u dubokom ulju. Videćete ih u različitim varijacijama u Libanu, Izraelu, Turskoj, po ceni od dvadeset centi, ali je i sve popularniji kod nas.

Falafel možete jesti i kod nas za € 3, uz opravdanje preskupog uvoza šafrana, koji je jedan od glavnih začina ovog pikantnog jela, mada ni nalik originalnom

Ukoliko se zaustavite kraj neke prodavnice i prodavac vam ponudi ennabis, hladan i dosta zaslađen čaj od hibiskusa, neka vam ne bude čudno. Ni slučajno ga nemojte odbiti, jer bi to bila uvreda za njega. Oni koji vole da kafenišu, trebalo bi da probaju kahwas, tradicionalnu kafu veoma jakog ukusa, blago zaslađenu. Nemojte se začuditi, ako vam je začine đumbirom, koji dodaju i mleku. Za one koji vole nešto zdravije, u izobilju su ceđeni sokovi od pomorandže, lubenice i ostalog voća koje uspeva oko Nila. Kasab je jedan od njih, sladunjav sok, zelene boje prožet delićima voća. Možda ne zvuči kao nešto posebno, ali turisti kažu da se nešto tako ukusno, retko gde može naći.

Kažu da čaj od hibiskusa nigde na svetu nema ukus kao u Kairu

Još jedan razlog zbog kojeg je vredno pričati o brzoj hrani ovog dela planete, jeste saznanje da je meštani konzumiraju svakodnevno. Degustacijom i susretom sa ukusima koje ne očekujete, za razliku od uobičajenih priča iz Egipta o razmeni devojaka za kamile, imaćete priliku da ga se sećate i na drugačiji način.

Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.