Igra je moj život – Bojan Jovanović

Igra je moj život – Bojan Jovanović

Jedna od najpoznatijih priča za decu je “Ružno pače”. Pod istim naslovom je i vranjska predstava koja govori jednostavnim jezikom, muzikom, plesom i scenskim pokretom. Iako složena u pripremi, predstava je jednostavna i umetnički angažovana. To joj je, na Festivalu dečijih i omladinskih pozorišta DOPS u Srbiji, donelo prvo mesto. O tome, ali i o drugim angažmanima razgovarali smo sa Bojanom Jovanovićem, umetničkim direktorom pozorišta “Bora Stanković” .

BojanJovanovickonacno Igra je moj život   Bojan Jovanović

Bojan Jovanović

WANNABE MAGAZINE: Dečija glumačka radionica vranjskog pozorišta “Bora Stanković” niže uspehe. Koji je najveći u ovoj godini?

BOJAN JOVANOVIĆ: Moram da priznam da je oživljavanje glumačke radionice, koja broji oko dvadest članova, bio pun pogodak. To se pokazalo i na nedavno održanom pozorišnom festivalu u Jagodini. Imali smo dobar rezultat zahvaljujući predanom i postupnom radu. Inače, u vranjskom teatru, promocija pravih vrednosti je postulat koga se svi držimo. Po svemu sudeći ova bajka, preinačena u predstavu, podsetila nas je na unutrašnju lepotu koju pomalo zaboravljamo zbog surove svakodnevice. Ovde pre svega mislim na iskrenost. Verujem da svi pamte Ružno pače… I da u dirljivoj priči pronalaze smisao. Jedno ovakvo izvođenje, sa puno topline u dečijoj interpretaciji, pokazalo je da nam upravo ovakve predstave nedostaju.

Kako je čuvena Hans Andersenova bajka “Ružno pače“ dobila istinski smisao u predstavi?

Smisao je nadolazio iz te posvećenosti o kojoj sam maločas govorio. Jer, glumci koji su tek zakoračili na scenu, ne znajući ni sami da li su spremni za nju, obavezali su se na marljiv rad. U Hans Andersenovoj bajci nailazimo na toleranciju, jer ako si drugačiji, kao što je u priči labud, ne bi trebalo da zbog toga patiš.

Glumacka radionica vranjskog teatra u nadahnucu1 Igra je moj život   Bojan Jovanović

Glumacka radionica vranjskog teatra u nadahnucu

Istinska lepota dolazi iznutra je poruka koju šalje ova predstava. Kakvu misiju ima vranjski teatar radeći sa mladim naraštajem?

Poruka je na mala vrata “ ušla” u publiku. Svi smo to osetili. A to je, na neki način, još jedan dokaz da se bavimo društveno odgovornom delatnošću. Ako vidite decu u velikom broju, koja su došla da gledaju predstavu, onda znate da ste uradili pravu stvar. Ta deca će svojim vršnjacima prenositi utiske. I predstava “Ružno pače” će živeti. U tom slučaju su nagrade neminovne. Tako je i sa drugim predstavama – publika, a slobodno mogu da kažem deca, su naš najbolji sudija.

Šta deca “nose“ u sebi dok su na sceni?

Iako sa njima imam drugarski odnos, kada radimo predstave, isključujem se iz polja prisnosti i isključivo “gledam” u njihov talenat. U stanju sam da ih vraćam na binu, po stotinu puta, sve dok tekst ne bude dobro izgovoren i dok scena ne postane glumački tačna. Pošto su glumački posao shvatili ozbiljno, ono što “nose” u sebi je lucidnost, svojstvena pojedincima te životne dobi. U njihovoj igri nema foliranja, a to me svaki put fascinira dok ih posmatram.

jedna od dirljivih scena u predstavi Ruzno pace Igra je moj život   Bojan Jovanović

Jedna od dirljivih scena u predstavi Ruzno pace

Kako se oseća glumac u ulozi reditelja?

Teško je biti sa one druge strane. Za razliku od glume, mnogo više strepim u rediteljskom poslu. Vodim se mišlju Stanislavskog “Svako može kritikovati, ali samo stručnjak može pohvaliti“. Tako da kada treba da počne predstava, pretrnem od treme. No, kada se bliži kraj, pohvale pršte na sve strane. “To je to, dragi moji – uspeli ste.” Volim da prihvatam odgovornost. Režirajući ovu predstavu dao sam sebi za pravo da deci pokažem kako da se ophode prema teatru i uhvate u koštac sa obavezama. Svi oni zajedno su moja lična odgovornost.
Koja je nagrada ostavila najlepši trag u vašoj profesionalnoj karijeri?

Na početku karijere – nagrada u vidu studenta generacije. Sada, Zlatni vitez za predstavu “Paviljon 6”, u režiji Nebojše Dugalića. Za mene je to značilo – igrati Čehova usred Moskve je l’ moguće?!


Biljana Dimčić je diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju. Naučila je mnogo toga na Fakultetu političkih nauka i isti bi upisala ponovo. Odnosi s javnošću su joj strast. Veruje da politika i moda imaju nešto zajedničko. Fakultet informacionih tehnologija, gde je radila kao PR menadžer,  ostao u lepom sećanju. Internet je mnogo stvari, ali i revolucionarna pojava modernog doba. Ne voli površnost, misteriozna u svojoj suštini, prema njenom mišljenju – stil je sve.