Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Da, Yes, Oui, Sì! Usuđuješ li se da kažeš „Da“ i budeš ženstvena i strastvena u svakom trenutku? (Blog)

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

8 razloga zašto je broj 89 nova senzacija u beauty svetu

Ovo je tajni “trik” Tamare Dragičević za gušću i jaču kosu kakvu svi želimo!

Predstava “Čekajući Godoa” na Velikoj sceni Ateljea 212

Predstava “Čekajući Godoa” na Velikoj sceni Ateljea 212

Predstava “Čekajući Godoa” koja je prvobitno nastala u okviru Festivala internacionalnog studentskog teatra (FIST) konačno nastavlja svoj život u beogradskom pozorištu Atelje 212. Ova predstava će se igrati 12. juna 2013. godine na Velikoj sceni, sa početkom u 20h.

Kvalitet Beketovog (Samuel Beckett) komada koji su rediteljke Ana Popović i Marija Lipkovski oživele na sceni uz pomoć glumaca Ivana Mihailovića, Uroša Jakovljevića, Dejana Dedića, Vladimira Tešovića i Luke Mijatovića bio je prepoznat i od strane žirija prestižnog internacionalnog festivala ITs u Amsterdamu gde je predstava bila nominovana za ITs GUEST AWARD. Uspehu i kvalitetu predstave su u velikoj meri doprinele i scenografkinje Nevena Prodanović i Tamara Joksimović, kostimografkinje Milica Požar i Nevenka Šmitran, kao i producent predstave Una Stevanović.

6020763 11 Predstava “Čekajući Godoa” na Velikoj sceni Ateljea 212

Ova predstava će se igrati 12. juna 2013. godine na Velikoj sceni sa početkom u 20h

Reč reditelja:

“Kada je Beket sredinom prošlog veka pisao ‘Čekajući Godoa’ svet je bio uzdrman naglim istorijskim, političkim i društvenim promenama koje su zatečenog pojedinca stavljale pred neizvesnost sutrašnjice, koja nije pružala nadu ni sigurnost. Gogo i Didi bili su usamljenici jer su izopšteni iz društva. Danas, na početku novog veka, Gogo i Didi ostaju usamljenici iako duboko ukorenjeni u društvo i preplavljeni svim njegovim manifestacijama. Oni više nisu ljudi čije je najbolje vreme prošlo, već oni čije vreme tek dolazi, ali koje je suštinski apokaliptično i neumoljivo. Estragon i Vladimir su suočeni sa problemima sa kojima se danas mi, takozvani mladi, suočavamo; problemi koji parališu i onesposobljavaju i teraju u mrtvi ćošak eskapizma u kome ništa drugo ne preostaje nego da čekamo čudo da se desi, zvali ga mi Godo, ili već kako god ko želi.”

 

Editors choice