Otkrivamo: Kako da imaš jaku, blistavu i dugu KOSU?

Belgrade Notes: Novo cool mesto za tvoje letnje uživanje skriveno među krovovima grada

Letnji beauty trend: Kako da postigneš puniji i smeliji izgled obrva koje izgledaju prirodno

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Made for a Goddess: Kako da svoju kožu učiniš nežnom i glatkom (ADVERTORIJAL)

5 koraka kako da ovog leta imaš svilenkastu kožu i budeš ženstvena poput boginje

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Air Max revolucija uz the Spot

Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

“When you believe in a thing, believe in it all the way, implicitly and unquestionably.”

Walt Disney

…I mi smo verovali. U baš svašta, valjda… U Deda Mrazove, u Nedođije, u prinčeve, uspavane princeze, srećne krajeve. Neki od snova u koje smo verovali su se izgubili usput, ali recimo baš taj, o srećnim krajevima, ostao je manje–više stalno prisutan, da podseća. Nesumnjivo, Diznijevi (Walt Disney) crtani i animirani filmovi potkrepljivali su veru u to da svaka priča nužno ima srećan kraj.

Ipak, koliko je Diznijeva životna priča imala srećan kraj? Ili srećan početak? Možda je potencijalno nesrećna životna priča nadomeštana uvek srećnim epilogom u animiranom svetu u kom je mogao da oživi svaku fantaziju? Ili je prenošenje realnosti u svet fantazije činilo da se i sama stvarnost čini manje stvarnom?

Tek ako pogledamo Diznijeve priče iz drugog ugla, primetićemo kako u njima gotovo nikad ne postoji element “srećne prodice”:

Tarzan je odrastao bez roditelja, odgojen od strane majmuna u džungli, Mogli takođe, Anastasija je izgubila svoju porodicu u ratu, pa je ostala sama u domu, Arijel je takođe živela bez majke, samo sa ocem…

foto11 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Da li je element nesrećne porodične priče u Diznijevim animiranim filmovima samo još jedna slučajnost?

U većini Diznijevih priča, posebno interesntnom se čini uloga majke. No, krenimo od početka i prisetimo se Diznijevih crtanih i animiranih filmova u kojima imamo odsustvo majčinske figure:

  • “Pinokio” (“Pinocchio”)
  • “Petar Pan” (“Peter Pan”)
  • “Aladin” (“Aladdin”)
  • “Pokahontas” (“Pocahontas”)
  • “Lepotica i zver” (“Beauty and the Beast”)
  • “Oliver i kompanija” (“Oliver & Company”)

U “Aladinu”, Džesmin (Jasmine) je ta koja nema majku, što je slučaj i sa Bel (Belle) u “Lepotica i zver”, dok već u “Petru Panu” nailzimo na bizarno upadljiv momenat žudnje za detinjstvom: Nedođiju – kao zemlju večitog detinjstva s jedne strane, a sa druge – Vendi (Wendy) i njenu braću koji žive u porodici u kojoj im je pas dadilja. Kasnije, Vendi dečacima sa ostrva postaje kao majka, i stižemo do gotovo vilinski blage majčinske uloge, za kojom se, kako ćemo nadalje videti, čini da je Dizni upravo i žudeo.

Ipak, umesto takvog majčinskog modela, češće smo nailazili na maćehu. Evo crtanih u kojim je baš to bio slučaj:

  • “Snežana i sedam patuljaka” (“Snow White and the Seven Dwarfs”)
  • “Pepeljuga” (“Cinderella”)
foto21 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Diznijeva produkcija prepuna je adaptiranih narodnih priča i bajki u kojima ne postoji majčinska figura

foto31 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Zlu maćehu gledali smo u "Pepljugi" i "Snežani i sedam patuljaka"

U “Snežani i sedam patuljaka”, kao u prvom izuzetnom popularnom Diznijevom crtanom i animiranom filmu, Snežana (Snow White) ima zlu maćehu koja je ljubomorna na njenu lepotu, a sličan slučaj je i sa Pepeljugom (Cinderella), prepuštenoj na milost i nemilost maćehi i zlim sestrama. U “Pepljugi”, kao i u “Pinokiju”, kao značajna uloga pojavljuje se i dobra vila. Možemo pretpostaviti i da je Diznijeva potreba za dobrim vilama u crtanim filmovima istovremeno deo njegove potrebe za toplom, majčinskom ulogom. Setite se dobrih vila koje smo u njegovim crtanima imali. Svaka od njih (posebno tri dobre vile u “Uspavanoj lepotici” (“Sleeping Beauty”)) bila je istinski topla i brižna, na način na koji je malo koja ženska figura osim glavne, u njima bila predstavljena.

foto42 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Čini se da je Diznijevim dobrim vilama pripadala ona uloga koju nije namenjivao majkama

Nasuprot simpatičnim vilama, Dizni je u animiranim i crtanim filmovima često imao potresne priče u kojima bi majka nekog od glavnih junaka bila ubijena ili zarobljena, kao što je slučaj u sledećima:

  • “Dambo” (“Dumbo”)
  • “Bambi” (“Bambi”)
  • “Knjiga o džungli” (“The Jungle Book”)
  • “Tarzan” (“Tarzan”)
  • “Mala sirena”  (“The Little Mermaid”)
  • “Zvonar Bogorodicne crkve” (“The Hunchback of Notre Dame”)
  • “Lisica i pas” (“The Fox and the Hound”)

Priče u kojima je majka ubijena ili oteta zapravo daju ono najdirljivije od Diznijevih crtanih, te na ovo možemo gledati i prosto kao na njegov način da gledaoca, uslovno rečeno, zadrži duboko u priči, što emotivnije je proživljavajući. Sa druge strane, u ovim animiranim i crtanim filmovima, naći ćemo zanimljivu sponu: odsustvo očinske figure ili predominantnu očinsku figuru (kao što je slučaj u “Maloj sireni”).

foto51 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Diznijevi crtani filmovi u kojima bi majka nekog od glavnih junaka bila ubijena ili zarobljena činili su priču posebno potresnom i emocionalno nabijenom


Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.

Editors choice