Mnogi filmovi pokušali su da nas uvedu u mistični svet dinosaurusa, ali “Šetnja sa dinosaurusima 3D”, zasnovan na popularnoj BBC-jevoj televizijskoj seriji, nadmašio je prethodne pokušaje i uspeo da na uverljiv način otkrije detalje života praistorijskih životinja od pre 70 miliona godina.

Film je pretpremijerno prikazan 14. decembra, a specijalni gosti bili su glumci koji su učestvovali u sinhronizaciji ovog filma.

Tamara Dragičević (Pegica)

– Koliko je bilo zahtevno, a koliko naporno ući u ulogu Pegice?

– Meni je pre svega bilo zabavno. To nije nimalo lak zadatak, zato što je ispred tebe zadatak da dočaraš atmosferu i osećanja lika koji tumačiš i da to bez mimike i bez pokreta preneseš na platno i na ekran gde je to već neko nacrtao i odredio kako to treba da izgleda, tako da jeste naporno, ali je i zabavno. Kada imaš zanimljiv lik i interesantnu priču, onda je više uživanje.

– Film prati ljubavnu priču Pačija i Pegice. Kako Pegica pomaže Pačiju?

– Pegica je mudra, hrabra, ženstvena i zavodnica je. Meni je bio interesantan taj njihov odnos, kako su muškarci mnogo smotaniji, kako u ljubavi tako i nekim drugim životnim situacijama. Kao i u svim crtaćima, ima avantura, jurnjave, tu je i ljubavna avantura, tako da ga je zbog toga zanimljivo pogledati.

– Koji bi savet dala kolegama koji će se možda tek okušati u sličnom poduhvatu, kada je reč o sinhronizaciji?

– Da ga ne odbijaju misleći da je teško ili dosadno. Uvek za to može da se nađe vremena, nekako je posebno, uđeš u taj svet crtanog filma. Do sada sam imala prilike da radim više crtanih filmova i, kada sam najumornija, kada pomislim da će me to još više umoriti, odem, samo se opustim, odmorim i uživam zato što zaboraviš na sve obaveze i sve što te muči.

– Koliko se mora pratiti ono što je napisano i nacrtano i koliko je moguće improvizovati?

– Malo ima improvizacije, treba da se potrefi i metrika i mimika i da se sve to složi, tako da nije lako, ali je zabavno i kada se nauči i savlada, postaje uživanje.

IMG 9142 Film “Šetnja sa dinosaurusima 3D”

Film je pretpremijerno prikazan 14. decembra, a specijalni gosti bili su glumci koji su učestvovali u sinhronizaciji ovog filma

Viktor Savić (Pači)

– Već si učestvovao u sinhronizaciji dugometražnog animiranog filma “Ledeno doba 4”. Kako bi uporedio ova dva iskustva?

– Jednostavnije mi je bilo “Ledeno doba” jer mi je bolje pogođen glas, igrao sam nekog sa dubljim glasom, čak promuklijim, što je lakše raditi za moj glas, ovde igram ipak nekog dinosaurusa koji se razvija sve od bebe pa do muškarca, ali čak i kada je muškarac, nema tu dubinu koju ja prirodno imam, zato mi je bilo naporno, ostajao sam bez glasa na snimanju.

– Film prikazuje Pačijevo odrastanje i sazrevanje. Kakav je on na početku, a kakav na kraju filma?

– Na početku je manje siguran u sebe, manje poznaje svet oko sebe, kasnije postaje vođa, samouveren, preuzima stvar u svoje ruke.

– Da li je upravo prilagođavanje glasa najveći izazov u ovoj ulozi ili možda nešto drugo?

– Da, stvaranje glasa mi je bio najveći izazov.

– Svet dinosaurusa je mesto o kome sva deca maštaju. Sada si imao priliku da ga posmatraš izbliza. Da li se time ostvarila tvoja želja iz detinjstva?

– Sigurno, ja sam obožavao dinosauruse kada sam bio mali, čitao sam enciklopedije, zanimalo me je to, zanimljiv mi je taj svet i sada sam se bar na sat vremena našao u njemu i uživao sam.

Delimo karte 3×2 za projekciju u 17:30, u Cineplexx Delta City za 20.12. 2013. Prva tri čitaoca koja se jave na email redakcija@wannabemagazine.com sa imenom i prezimenom do podneva dobijaju po dve karte. Dobitnici će biti obavešteni putem emaila. 


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.

 

 

Editors choice