Hot topics

3 razloga zašto je novi Huawei P40 Pro+ pravi izbor za tvoj novi mobilni telefon

#Staycation? Ovo su naši predlozi kako da provedete najbolje leto ikad!

Iz našeg nesesera: Sve što treba da znaš o FOREO LUNA fofo – prvom pametnom beauty uređaju!

3 ideje kako da provedeš odmor u gradu – i ipak dobiješ leto za pamćenje!

Koje dodatke ishrani treba da konzumiraš za očuvanje opšteg zdravlja

Kako da se dobro provedeš ovog leta – čak i ako nigde ne putuješ!

Ljubavni horoskop za jul 2020.

Najvažnije stvari na životnom spisku posle 30-e

Jutarnji rituali uz koje će ti svaki dan biti dobar dan!

Top 5 boja koje ćemo ovog leta želeti u svojim garderoberima

1/2

Knjiga “Little Women” američke književnice Luize Mej Olkot objavljena je iz dva dela 1868. i 1869. godine. Inspiraciju za ovaj roman autorka je pronašla u sopstvenom odrastanju. Delo je vremenom steklo ne samo status klasika omladinske književnosti, već i status klasika američke književnosti postavši jedan od simbola američke kulture. Autorka je uspela da od svojih glavnih junakinja, tj. četiri sestre, napravi četiri veoma upečatljiva ženska lika sa kojima su se mogle poistovetiti različite socijalne grupe među čitateljkama. “Little Women” poslužile su kao podloga za više igranih filmova, TV serija, mjuzikl i operu.

Luiza je poput jedne od svojih glavnih junakinja, Džo (koja u najnovijoj adaptaciji filma “Male žene” predaje prvi rukopis rekavši da je reč o romanu njene prijateljice), piše pod različitim pseudonimima, a pravo ime počinje da koristi tek kada je bila spremna da se sasvim posveti pisanju. Upravo je zahvaljujući delu “Male žene” postala finansijski nezavisna što je uticalo na to da nastavi da se profesionalno bavi pisanjem. Krajem 19. veka, Olkotova postaje najprodavaniji američki romanopisac.

Roman “Male žene” prvi se bavio životom žene čije su odluke i postupci određeni njenim talentima i sklonostima, a ne isključivo stupanjem u brak sa muškarcem koji poseduje određeni status i ugled u društvu, o čemu je pisala novinarka i autorka Ana Kvinlend. Američka feministkinja, novinarka i aktivistkinja Glorija Stajnem izjavila je da joj je ovaj roman pružao utehu i podstrek u teškim trenucima detinjstva. Najbolje prijateljice iz serijala “Napuljski kvartet” Elene Ferante, opsednute su “Malim ženama”.

Radnja romana smeštena je u grad Konkord u državi Masačusets za vreme Američkog građanskog rata. Glavne protagonistkinje, četiri sestre, Meg (Margaret), Džo (Džozefina), Bet (Elizabet) i Emi, prolaze sa svojom majkom kroz teške trenutke oskudice i snalaženja dok je njihov otac na vojničkom frontu, ali i predivne trenutke zajedništva, deljenja i podrške u nastojanju da zadrže hrabrost i samopoštovanje.

Američka pesnikinja, pisac i profesor Sonja Sančez svojevremeno je za New York Times izjavila na koji je način ovaj roman, naročito lik Džo, uticao na njen život i rad: “Identifikovala sam se sa Džo, glavnim likom “Malih žena”, ne samo zato što je bila nezavisna, već i zato što je htela da bude pisac. Živela je u velikoj porodici, ali je uvek bila sama, mislila sam, sa svojim rečima usred svega – baš kao što sam i ja bila sama u maloj porodici sa jednom sestrom. Poznavala sam i delila njen duh, i smejala sam se i osmehivala uvek kada je izgovarala svoje reči nezavisnosti i buntovništva.”

Autorka Dženifer Vajner bila je takođe inspirisana likom Džo Marč ističući da je ona bila sve što je i sama autorka želela da bude kada odraste: “Teško mi je da zamislim bilo koju ženu pisca koja nije sebe videla u Džo Marč. Džo je pametna, tvrdoglava, nespretna i nikada se nije uklapala; voljena sestra i ćerka koja je poznavala sopstveno srce i umela da bude hrabra, ne samo za svoju porodicu već i u ime sopstvenih ambicija.”

Glumica Ema Votson koja u najnovijoj filmskoj adaptaciji ovog američkog klasika tumači ulogu najstarije sestre Meg, ostavljala je primerke romana “Male žene” u Londonu pored statua koje odaju počast ženama: pored statue Agate Kristi, Ejmi Vajnhaus, Meri Sikol, kao i spomenika za sifražetkinje i žene iz Drugog svetskog rata. Kako kaže popularna glumica, ovaj čin je deo globalnog plana da se sakrije 2.000 primeraka širom sveta, jer se u svakom romanu “nalazi jedna njena poruka”.

Iako nastalo krajem 19. veka, ovo je delo kome se i danas vraćamo, a ovo su neke od lekcija koje bi trebalo da primenimo na svoj život.

Editors choice